Врховни суд је примерaк захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног доставио Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ, у смислу члана 490. ЗКП одржао седницу већа, о којој, сходно члану 488. став 2. ЗКП, није обавестио Врховног јавног тужиоца и браниоце окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Браниоци окривљеног АА, адвокат Милош Радојевић и адвокат Александар Милуновић, захтев за заштиту законитости подносе „због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП у вези члана 98. став 2. тачка 3) КЗ“, с тим што се из садржине самог захтева закључује да је поднет због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 98. став 2. тачка 3) и члана 100. КЗ.

Према наводима захтева, првостепени суд приликом одлучивања о молби окривљеног за судску рехабилитацију за осуде по пресуди Општинског суда у Баточини К 73/08 од 28.08.2008. године и пресуди Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године, није извршио увид у пресуду Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године због чега није могао са сигурношћу да утврди време извршења кривичног дела за које је окривљени осуђен том пресудом, па је самим тим, према мишљењу бранилаца, првостепени суд био у обавези да окривљеном да судску рехабилитацију за осуду по пресуди Општинског суда у Баточини К 73/08 „након истека пет година“. С тим у вези у захтеву се указује да се јавни тужилац у допису Ктр-и 97/23 од 13.10.2023. године изјаснио да сматра да је молба окривљеног за судску рехабилитацију основана и да су испуњени сви услови из члана 98. и 99. КЗ. Одредбом члана 98. КЗ јасно је прописано да се законска рехабилитација не даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана, већ и оним лицима који се по закону сматрају неосуђиваним, а неосуђиваним лицем, према наводима захтева, сматра се и осуђени ком је за раније извршено дело наступила рехабилитација или лице за које не постоји пресуда, што је случај са пресудом Окружног суда у Крагујевцу К 104/05, са чим браниоци окривљеног доводе у везу став изражен у решењу Врховног суда Србије Кж II 1928/08 од 21.08.2008. године да је уколико је реч о законској рехабилитацији она аутоматска, наступа по сили закона и није потребно да се актом надлежног органа констатује њено наступање.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, по оцени Врховног суда, неосновани су из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да су браниоци окривљеног АА, адвокати Милош Радојевић и адвокат Александар Милуновић, сматрајући да су испуњени услови за судску рехабилитацију, поднели Основном суду у Крагујевцу молбу за брисање осуда по пресуди Општинског суда у Баточини К 73/08 од 28.08.2008. године, којом је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци коју је издржао у КПЗ Пожаревац у периоду од 23.09.2008. године до 29.04.2009. године, и пресуди Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од три месеца коју је издржао у КПЗ Крагујевац у периоду од 02.10.2006. године до 02.01.2007. године.

Одлучујући у побијаном решењу о судској рехабилитацији окривљеног АА, као лица које је више пута осуђивано, Виши суд у Крагујевцу је у складу са чланом 100. КЗ ценио испуњеност услова из члана 98. КЗ у погледу сваког кривичног дела за које је окривљени осуђен, и утврдио да није испуњен услов за наступање законске рехабилитације по осуди изреченој пресудом Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године јер је окривљени пре истека рока из члана 98. став 2. тачка 3) ЗКП извршио кривично дело за које је осуђен пресудом Општинског суда у Баточини К 73/08 од 28.08.2008. године.

Одредбом члана 98. став 2. тачка 3) КЗ прописано је, између осталог, да законска рехабилитација настаје, ако лице које је осуђено казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

Одредбом члана 100. КЗ прописано је да лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из чланова 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено, као и да ће при оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд узети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика.

Из цитиране законске одредбе јасно произилази да приликом одлучивања да ли ће лицу које је више пута осуђивано дати рехабилитацију, што је у конкретној ситуацији случај, суд најпре испитати испуњеност услова из члана 98. КЗ (законска рехабилитација), односно из члана 99. КЗ (судска рехаблицитација), у зависности од врсте и висине кривичне санкције која је окривљеном изречена, и то у погледу сваког кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим правноснажним пресудама, као и да ће тек по испуњености ових услова узети у обзир околности из члана 99. став 2. КЗ.

Сходно наведеном, а имајући у виду врсту одлука које суд доноси на рочишту за одлучивање о молби за судску рехабилитацију у смислу члана 577. став 1. ЗКП у чијем доношењу није везан изјашњењем јавног тужиоца о молби, судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано даје се истовремено за све осуде.

Према томе, судска рехабилитација се не може дати само за неке од осуда, већ само за све осуде окривљеног.

У конкретном случају, из списа предмета произилази да је окривљени АА кривично дело за које је осуђен пресудом Општинског суда у Баточини К 73/08 од 28.08.2008. године извршио дана 29.06.2008. године, дакле пре истека рока од три године од извршене казне затвора дана 02.01.2007. године (казна затвора је извршена у периоду од 02.10.2006. године до 02.01.2007. године) по ранијој осуди на казну затвора у трајању од три месеца по пресуди Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године, а за које пресуде се тражи судска рехаблитација, па је јасно да нису испуњени законски услови из члана 98. став 2. тачка 3) КЗ за рехабилитацију окривљеног по пресуди Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 од 01.03.2006. године, а самим тим, имајући у виду одредбу члана 98. став 1. КЗ, нису испуњени ни законски услови за рехабилитацију окривљеног по пресуди Општинског суда у Баточини К 73/08 од 28.08.2008. године.

Следствено напред наведеном, нижестепени судови су, у конкретном случају, приликом одлучивања о судској рехабилитацији лица које је више пута осуђивано, у свему правилно применили одредбе члана 98. став 2. тачка 3) и члана 100. КЗ, које браниоци окривљеног АА у поднетом захтеву произвољно тумаче и погрешно доводе у везу са битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на који начин тумаче и став изражен у решењу Врховног суда Србије Кж II 1928/08 од 21.08.2008. године, који се тиче законске рехабилитације.

Браниоци окривљеног у осталим наводима захтева истичу да нижестепени судови нису извршили увид у пресуду Окружног суда у Крагујевцу К 104/05 и с тим у вези полемишу са разлозима изнетим у побијаном решењу другостепеног суда, износећи свој тумачење одредбе члана 98. КЗ, на који начин, по оцени Врховног суда, суштински указују на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, у чије разматрање се овај суд није упуштао обзиром да повреда закона из члана 440. ЗКП не представља разлог за подношење овог ванредног правног лека, у смислу члана 485 став 4. ЗКП.

Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним одлукама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, адвоката Милоша Радојевића и адвоката Александра Милуновића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                      Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                      Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић