Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је рамотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног М.Ј. у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима повређен кривични закон у смислу члана 439. тачка 2) ЗКП и у вези са тим наводи да је окривљени М.Ј. у истражном поступку учествовао само као сведок, за разлику од окривљеног Д.С., против којег је и вођен истражни поступак, па по оцени браниоца против окривљеног М.Ј. није могла бити подигнута предметна оптужница којом му се ставља на терет да је као саизвршилац извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ заједно са окривљеним Д.С., јер је на тај начин окривљени М.Ј. доведен у неравноправан положај у односу на окривљеног Д.С., зато што је њему и његовом браниоцу ускраћена могућност да постављају питања саоптуженом и сведоцима и да дају примедбе и сугестије на налаз и мишљење вештака Љ.Б., а ускраћена су му и остала права окривљеног загарантована законом. Због наведеног, бранилац окривљеног сматра да је повређен закон на штету окривљеног М.Ј. јер је након што је саслушан као сведок у истражном поступку против њега подигнута оптужница, а без његовог саслушања у својству осумњиченог.

Изнетим наводима бранилац окривљеног М.Ј. иако формално истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, у суштини указује на то да побијаним решењима није могла да буде потврђена оптужница Вишег јавног тужиоца у Сомбору Кто 54/14 од 03.04.2015. године, јер иста није подигнута у складу са законом, чиме оспорава процесноправне одредбе Зконика о кривчном поступку које регулишу подизање оптужнице и које су прописане у члану 331. ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да су Виши јавни тужилац у Сомбору, као и судови у побијаним решењима, а с обзиром на то да против окривљеног М.Ј. није спроведена истрага, за разлику од другог окривљеног у овом поступку, повредили и одредбу члана 6. став 4. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде кривичног закона из члана 331. ЗКП, као ни због повреде одредбе члана 6. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног М.Ј. оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                    Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић с.р.                                                                Јанко Лазаревић, с.р.