.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 664/2016
01.06.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Горана Чавлине и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног В.М., због кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. О.Ј., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 01.06.2016. године, донео
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., адв. О.Ј., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Суботици 7К бр. 27/14 од 18.09.2015. године окривљени В.М. оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године. Окривљеном је изречена и мера безбедности предмета, ближе наведеним у изреци првостепене пресуде. Окривљени је на основу члана 264. ЗКП обавезан да накнади трошкове кривичног поступка који се односе на трошкове за вештаке у укупном износу од 17.310,00 динара као и судски пушал у износу од 10.000,00 динара, у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године одбијена је као неоснована жалба браниоца оптуженог, а првостепена пресуда, потврђена.
Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године, захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног В.М., адв. О.Ј., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 485. став 1. тачка 1), став 2.и 4. у вези члана 438. став 1. тачка 1), 3), 5) и 11), став 2. тачка 1), 22) и 3), погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима кривичног поступка и паушала, због повреде члана 10. став 2, 21, 31, 32. и 33. Устава Републике Србије, повреде члана 6, 13. и 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, а пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., адв. О.Ј., је неблаговремен.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 од 28.09.2011. године), прописано је да због повреда тог закона (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом), окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правносанжна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.
Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљени В.М., према доставници која се налази у списима предмета, пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1283/15 од 02.02.2016. године, примио лично 11.03.2016. године, а да је његов бранилац, адв. О.Ј. поднела захтев за заштиту законитости преко поште дана 18.05.2016. године, дакле након протека рока који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 45/13), који је у конкретном случају истицао дана 11.04.2016. године, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен.
Са свега изложеног, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Невенка Важић, с.р.
