Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи, да је обрачун трошкова у побијаним решењима неправилан, јер су као посебне предузете радње од стране постављеног браниоца по службеној дужности, окривљеном наведене: поверљив разговор са осумњиченим пред ВЈТ дана 30.01.2021. године, присуство саслушању осумњиченог у просторијама ВЈТ Нови Пазар 30.01.2021. године, а затим и присуство саслушању осумњиченог и одређивање притвора код судије Вишег суда у Новом Пазару дана 30.01.2021. године, као и да су, као посебне радње браниоца по службеној дужности окривљеног наведене и: поверљив разговор са осумњиченим пред ВЈТ-ом дана 05.03.2021. године, присуство рочишту поводом признавања кривичног дела и закључења споразума о признању кривичног дела пред ВЈТ-ом дана 05.03.2021. године и присуство рочишту пред Вишим судом у Новом Пазару ради прихватања споразума о признању кривичног дела дана 05.03.2021. године, а да се заправо ради само о две радње које су предузете од стране браниоца по службеној дужности окривљеног-једна дана 30.01.2021. године, а друга дана 05.03.2021. године. У захтеву се наводи да су наведене радње предузете истог дана, у континуитету, с тим да се приликом обрачуна трошкова накнада имала увећати само за сваки започети сат, а не за сваку појединачну радњу. Бранилац окривљеног у захтеву наводи и да су сведоци ББ, ВВ, ГГ и ДД позвани дана 08.02.2021. године на саслушање, да је тог дана саслушана само ББ, да је због инцидента саслушање других сведока одложено, што се не може приписати у кривицу окривљеног, због чега он не може сносити трошкове одлагања наведеног рочишта тј. одржавање рочишта дана 01.03.2021. године, с обзиром да су дана 08.02.2021. године биле испуњене све процесне претпоставке за одржавање рочишта и испитивање предложених сведока. На наведени начин бранилац окривљеног АА указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда радње браниоца по службеној дужности окривљеног АА предузете дана 30.01.2021. године-поверљив разговор са осумњиченим, присуство саслушању осумњиченог у просторијама Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару и присуство саслушању осумњиченог и одређивање притвора код судије у просторијама Вишег суда у Новом Пазару, као и радње предузете дана 05.03.2021. године-поверљив разговор са осумњиченим пред Вишим јавним тужилаштвом у Новом Пазару, присуство рочишту поводом признавања кривичног дела и закључења споразума о признању кривичног дела пред Вишим јавним тужилаштвом у Новом Пазару и присуство рочишту пред Вишим судом у Новом Пазару ради прихватања споразума о признању кривичног дела, свака за себе представљају посебне процесне радње.

Наведених шест процесних радњи, због чињенице да су предузете у два дана, не могу представљати две процесне радње, јер свака од њих представља посебну фазу у овом кривичном поступку, због чега за сваку од тих посебних процесних радњи браниоцу по службеној дужности окривљеног припада накнада и награда у складу са законом и Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА од стране Врховог касационог суда оцењени као неосновани.

Право на награду и накнаду трошкова браниоца по службеној дужности окривљеног АА на име присуства саслушањима сведока ББ дана 08.02.2021. године и саслушању сведока оштећене малолетне ВВ, сведока малолетног ГГ, сведока малолетног ДД дана 01.03.2021. године, правилно су од стране суда окарактерисане као две процесне радње, јер између њих не постоји континуитет у предузимању, при чему су без значаја разлози због којих све оне нису обављене у току једног дана, па за те радње браниоцу по службеној дужности окривљеног АА припада накнада у складу са законом и Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА од стране Врховог касационог суда, оцењени су као неосновани.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је нашао побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић