У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Веска Крстајића и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Нермина Емровића и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Нермина Емровића, адвоката Ненада Ранковића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 22/20 од 11.01.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-181/21 од 13.04.2021. године, у седници већа одржаној дана 22.06.2021. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Нермина Емровића, адвоката Ненада Ранковића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 22/20 од 11.01.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-181/21 од 13.04.2021. године, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у преосталом делу, одбацује као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К 22/20 од 11.01.2021. године, окривљени Нермин Емровић, поред окривљеног АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 5 месеци у коју казну му је урачунато и време проведено у притвору од 11.04.2018. године до 22.05.2019. године. Према окривљеном Нермину Емровићу изречена је и мера безбедности одузимање предмета и одлучено је о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-181/21 од 13.04.2021. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, браниоца окривљеног Нермина Емровића и браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 22/20 од 11.01.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Нермина Емровића, адвокат Ненад Ранковић поднео је захтев за заштиту законитости, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање, али другом већу или исте преиначи и окривљеног ослободи одговорности.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног, иако не нумерише, у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводима да се у списима предмета налази извештај о форензичком прегледу лица места и фотодокументација од 11.04.2018. године, за које одбрана сматра да су незаконити докази и да се не могу користити у поступку, обзиром да су окривљени 10.04.2018. године лишени слободе на територији Новог Пазара, а да је након тога окривљени Нермин Емровић у његовом возилу превезен у ПУ Београд и да се дан касније 11.04.2018. године на задњој клупи возила сачињавају фотографије на којима се види кеса са пакетима и дуксерицом, те да је потпуно јасно да је предметна кеса постављена ради фотографисања на задњем седишту у Београду за потребе овог поступка и да увиђај није обављен у Новом Пазару, како је то по закону морало бити урађено. Даље се наводи да ако је место извршења Нови Пазар, а како то произилази из оптужнице, онда је извештај о прегледу лица места са фотодокументацијом сачињен у Београду незаконити доказ, посебно када се има у виду да је полиција окривљеног Емровића, његовим колима превезла до Београда на задњој клупи.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

На наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде, на страни три, став три, четири, пет и страни четири, став један и два, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног Нермина Емровића у преосталом делу захтева указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно повреду закона из члана 440. ЗКП оспоравајући чињенице које су предмет доказивања, а које су утврђене у побијаним пресудама. Наиме, по ставу одбране, окривљени нису држали предметну опојну дрогу, а што произилази из спроведеног ДНК вештачења, обзиром да на одузетим предметима нема трагова окривљеног Нермина Емровића, те с`тим у вези анализира обављено ДНК вештачење од 11.05.2015. године. Поред тога, бранилац окривљеног износи и сопствену оцену исказа сведока ББ дат на главном претресу дана 13.06.2018. године и 17.09.2019. године.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има, у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у напред наведеном делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде у односу на одбијајући део, на основу члана 491. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Ирина Ристи, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић