Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 69/11
19.10.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                         Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Б.Ј. и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 735/11 од 26.09.2011. године, подигнутом против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 90/11 од 16.03.2011. године, у седници већа одржаној 19.10.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 735/11 од 26.09.2011. године као основан и утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 90/11 од 16.03.2011. године повређен кривични закон у корист окр. Б.Ј. – члан 369. тачка 4. ЗКП у вези члана 66. став 2. КЗ.

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Вишег суда у Ужицу К 180/10 од 24.11.2010. године оглашени су кривим и осуђени и то: окр. С.М, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и истог кривичног дела у подстрекавању, у вези члана 34. став 1. КЗ – на казну затвора у трајању од две године, а окр.Б.Ј, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ – на казну затвора у трајању од шест месеци.

 

                        Одлучујући о жалбама окр. Б.Ј, његовог браниоца и браниоца окр.С.М, Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж1 90/11 од 16.03.2011. године, делимичним уважењем жалби и по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду тако што је радње окр.С.М. квалификовао као кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осудио га на казну затвора у трајању од шест месеци, док је окр.Б.Ј, за кривично дело за које је

 

првостепеном пресудом оглашен кривим, изрекао условну осуду тако што је задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године не учини ново кривично дело.

 

                        Против пресуде Апелационог судa у Крагујевцу Кж1 90/11 од 16.03.2011. године и то само у делу одлуке о кривичној санкцији изреченој окр.Б.Ј, Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 735/11 од 26.09.2011. године, због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 4. ЗКП у вези члана 66. став 2. КЗ, с предлогом да Врховни касациони суд захтев уважи и утврди да је другостепеном пресудом у делу одлуке о кривичној санкцији, повређен закон у корист окр.Б.Ј.

 

                        Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, окр.Б.Ј. и браниоца, адв.Д.Ђ, на којој  је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости подигнут, па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        Основано се у захтеву за заштиту законитости указује да је другостепени суд учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 4. ЗКП у вези члана 66. став 2. КЗ, када је преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр.Б.Ј. за предметно кривично дело изрекао условну осуду, јер ова кривична санкција у конкретном случају по закону није могла бити изречена.

 

                        Кривично дело за које је осуђен окр.Б.Ј. извршио је у јулу месецу 2009. године, и према кривичном законику важећем у време извршења дела, за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ била је прописана казна затвора у трајању од две  до  дванаест година.

 

                        Одредбом члана 66. став 2. КЗ прописано је да се условна осуда не може изрећи за кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од 10 година или тежа казна.

 

                        Имајући у виду наведену одредбу члана 66. став 2. КЗ и запрећену казну за предметно кривично дело, Врховни касациони суд је нашао да је другостепени суд изреченом условном осудом повредио одредбу члана 66. став 2. КЗ и прекорачио овлашћења која има приликом одлучивања о кривичној санкцији у смислу наведеног прописа, чиме је учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 4. КЗ, у корист окривљеног.

 

 

 

                        Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости као основан и на основу члана 425. став 2. ЗКП утврдио да је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу повређен закон у корист окр. Б.Ј, не дирајући у правноснажну пресуду против које је захтев подигнут.

 

Записничар - саветник                                                              Председник већа

 

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                    судија

                                                                                                            Бата Цветковић,с.р.