Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљене, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, је општег карактера којом је прописано да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, и то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и поступку пред апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Браниоци у поднетом захтеву формално опредељују повреде закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП, као и повреду одредбе члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, међутим наводи захтева бранилаца окривљене не садрже објашњење у чему се конкретно те повреде састоје. На тај начин захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене у делу у којем се односи на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП, нема прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, које налаже обавезу навођења разлога за подношење захтева, а што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП подразумева опредељење повреде због које се захтев подноси и образложење у чему се иста конкретно састоји.

Поред тога, браниоци захтевом указују и на повреду члана 32. Устава Републике Србије, која гарантује право на правично суђење, као и члана 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.

Међутим, како уз захтев, браниоци окривљене нису доставили одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права у смислу члана 485. став 1. тачка 2. и 3 ЗКП којом је утврђено да је окривљеном или другом учеснику у поступку повређено или ускраћено људско право или слобода који су зајемчени Уставом или Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима - то захтев за заштиту законитости и у овом делу нема прописани садржај, у смислу члана 484. ЗКП.

Поред наведених повреда, браниоци окривљене истичу и повреде закона из члана 16., члана 124. и члана 448. став 1. ЗКП, указујући да постоје недостаци у налазу и мишљењу судских вештака и истовремено полемишу са налазима и мишљењима два вештака, наводећи да није било усаглашавања вештачења, указујући на оцену доказа и утврђивање чињеница ...

Међутим, напред истакнуте повреде закона из члана 16, 124. и члана 448. ЗКП, као и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге због којих окривљена преко бранилаца може поднети овај ванредни правни лек-захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                        Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић