Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окр. З.М., адв. Д.С., поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона и повреде Законика о кривичном поступку са предлогом да Врховни касациони суд преиначи другостепену пресуду и окр. З.М. ослободи од оптужбе или да исту укине и предмет врати другостепеном суду на поновну одлуку или да укине првостепену и другостепену пресуду и предмет врати на поновну одлуку.

Након што је примерак захтева у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окр. З.М. у захтеву наводи да је другостепеном пресудом прекорачена оптужба и тиме учињена повреда одредбе члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, с обзиром на то да је другостепени суд окривљене огласио кривим и за радње извршења за које нису оглашени кривим првостепеном пресудом као и за радње извршења које нису описане у прецизираном оптужном акту Вишег јавног тужиоца у Пожаревцу од 09.05.2013. године.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновано бранилац у захтеву указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.

Наиме, окр. М.Р. и окр. З.М. изреком првостепене пресуде оглашени су кривим да су у време и на месту означеном у изреци пресуде поступајући у намери да делимично избегну плаћање пореза прикрили продају алкохолних и безалкохолних пића и прехрамбене робе у износу од 18.235.693,32 динара ... чиме су избегли плаћање ПДВ-а на име продате робе у укупном износу од 3.214.578,36 динара.

Изреком другостепене пресуде окривљени су за исте радње такође оглашени кривим, као и због тога што су у периоду одзначеном у изреци другостепене пресуде, такође у намери да делимично избегну плаћање пореза дали лажне податке о законито стеченим приходима фирме о стварној продајној цени за извршену продају половних путничких возила у укупном износу од 3.682.312,00 динара и при томе прикрили чињенице од значаја за утврђивање пореских обавеза на име дела продајне цене у износу од 2.250.875,00 динара.

На овај начин, другостепеном пресудом није прекорачена оптужба с обзиром на то да су радње у вези са продајом моторних возила и избегавање обрачуна и плаћање ПДВ и пореза на приход од капитала окривљенима стављене на терет прецизираном оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу Кт 50/08-203 од 09.05.2013. године. Према томе, другостепени суд је у потпуности остао у границама оптужења и није прекорачио оптужбу већ је само опис радњи извршења окривљених уподобио чињеничном стању утврђеном након претреса пред другостепеним судом. Стога се неосновано захтевом браниоца окр. З.М. указује на повреду одредбе члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.

Бранилац окр. З.М. у захтеву наводи да су окривљени првобитном оптужницом од 12.05.2008. године били оптужени за кривично дело из члана 359. став 3. у вези става 1. и 4. КЗ – у вези продаје путничких возила и да нису били оптужени за утају пореза и за кривично дело из члана 229. став 2. у вези става 1. КЗ у вези прикривања и продаје робе за готов новац, а да су првостепеном и другостепеном пресудом оглашени кривим за радње из измењеног оптужног акта од 09.05.2013. године. Међутим, према захтеву, како се ради о радњама предузетим у току 2006. и 2007. године, за кривично дело за које су окривљени оглашени кривим измењеним оптужним актом од 09.05.2013. године, наступила је застарелост покретања поступка у време измене оптужног акта, чиме је повређен закон на штету окривљених – члан 439. став 1. тачка 2. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим имајући у виду да су према кривичном законику важећем у време предузимања предметних радњи за кривично дело из члана 229. став 2. КЗ била прописана казна затвора од једне до пет година, па застарелост кривичног гоњења за то кривично дело наступа 2016. односно 2017. године, а за кривично дело из члана 359. став 3. КЗ које је окривљенима било стављено на терет првобитном оптужницом била је прописана казна затвора од једне до осам година те у том случају застарелост за то дело наступа тек 2026. односно 2027. године. Стога неосновано бранилац у захтеву указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Бранилац у захтеву наводи и да је изрека другостепене пресуде неразумљива, да у образложењу те пресуде нису наведени докази на основу којих је другостепени суд утврдио радње описане у изреци, да су изостали разлози у вези са оценом о налазу и мишљењу вештака ... чиме бранилац указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП. Наведена битна повреда одредаба кривичног поступка међутим, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП не представља законски разлог из кога је дозвољено поднети захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окр. З.М. оценио неоснованим и на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                           Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                       Драгиша Ђорђевић,с.р.