Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Р.Д. – адвокат З.С. због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), конкретно због повреде одредаба чланова 443, 444, 446. став 1, 451. и 455. ЗКП, те због повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 8. ЗКП, са предлогом да се побијане пресуде укину и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, рамотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Д. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1., члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек, а исти услов важи и за браниоца, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Према стању у списима предмета, окривљени Р.Д. и његовог бранилац нису користили редовни правни лек, односно нису изјавили жалбу против пресуде Основног суда у Крагујевцу 9К бр.574/12 од 12.02.2015. године.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног истиче се да је окривљени Р.Д. благовремено поднео жалбу против првостепене пресуде, коју је предао преко управе Казнено поправног завода Пожаревац – Забела дана 03.03.2015. године.

Међутим, из телефонског разговора са управитељем Кривичне писарнице Основног суда у Крагујевцу, утврђено је да Основни суд у Крагујевцу никада није примио жалбу окривљеног Р.Д. против пресуде Основног суда у Крагујевцу 9К бр.574/12 од 12.02.2015. године. Према информацији руководиоца матичне евиденције у Казнено поправном заводу Пожаревац – Забела, окривљени Р.Д. је дана 03.03.2015. године упутио пошиљку Основном суду у Крагујевцу, која је послата том суду као затворени коверат, те садржај ове пошиљке није забележен.

Како из свега наведеног произилази да окривљени Р.Д., а ни његов бранилац, нису изјавили жалбу против пресуде Основног суда у Крагујевцу 9К бр.574/12 од 12.02.2015. године, а што, према одредби члана 485. став 4. ЗКП, представља један од процесних услова под којима окривљени, преко браниоца може поднети захтев за заштиту законтиости, то је захтев браниоца окривљеног - адвоката З.С., одбачен као недозвољен.

Поред тога, бранилац окривљеног је захтев за заштиту законитости поднео због повреде одредаба члана 443, 444, 446. став 1, 451. и 455. ЗКП, које повреде нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног односно његовог браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, те је захтев оцењен недозвољеним у овом делу.

Бранилац окривљеног је захтев поднео и због повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 8. ЗКП указујући да другостепеном пресудом није потпуно решен предмет оптужбе међутим у захтеву није навео у чему се ова повреда састоји. Како према одредби члана 489. став 1. ЗКП Врховни касациони суд испитује правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу само у оквиру разлога и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, те обзиром да у захтеву није конкретизовано у чему се наведена повреда састоји, а Врховни касациони суд није могао по службеној дужности испитивати правноснажну одлуку, то је и у овом делу захтев одбачен као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар - саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                Невенка Важић, с.р.