.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 70/2015
27.01.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.В., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.В., адвоката Т.Л., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу 13К 1780/13 од 25.04.2014. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 489/14 од 22.09.2014. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.В., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу 13К 1780/13 од 25.04.2014. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 489/14 од 22.09.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу 13К 1780/13 од 25.04.2014. године окривљени М.В. оглашен је кривим због извршења кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.
Наведеном пресудом на основу члана 261 и 264. ЗКП, окривљени М.В. обавезан је да сноси трошкове кривичног поступка и плати суду на име паушала износ од 1.000,00 динара, на име средстава исплаћених из буџета 16.329,72 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док је оштећени Ж.А. на основу члана 258. ЗКП упућен на парницу ради остваривања имовинско правног захтева.
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 489/14 од 22.09.2014. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу и браниоца окривљеног М.В., а пресуда Основног суда у Крагујевцу 13К 1780/13 од 25.04.2014. године потврђена.
Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.В., адвокат Т.Л., због повреде закона – одредбе члана 122. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи у ослобађујућу или да побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак утемељен на закону.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. и члана 487. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев браниоца окривљеног М.В. је неблаговремен.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је поред повреда закона које представљају законске разлоге због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, да се исти може поднети у року од 30 дана од дана када је окривљеном достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
Из списа предмета произилази да је окривљени М.В. пресуду Вишег суда у Крагујевцу Кж1 489/14 од 22.09.2014. године примио дана 01.10.2014. године, а из пријемног печата Врховног касационог суда произилази да је бранилац окривљеног М.В., адвокат Т.Л. захтев за заштиту законитости поднео поштом дана 12.12.2014. године.
Имајући у виду да је бранилац окривљеног М.В. захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, поднео по протеку рока од 30 дана од дана достављања другостепене пресуде окривљеном, Врховни касациони суд је нашао, да је захтев за заштиту законитости неблаговремен.
Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци решења на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
