Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 7/11
16.02.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Г.К, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 4. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 729/10 од 26.01.2011. године подигнутом против правноснажних пресуда Општинског суда у Краљеву К. 934/06 од 07.04.2009. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1306/10 од 28.05.2010. године, у седници већа одржаној 16.2.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

            УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 729/10 од 26.01.2011. године као ОСНОВАН, УКИДАЈУ СЕ пресуде Општинског суда у Краљеву К. 934/06 од 7.4.2009. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1306/10 од 28.5.2010. године и предмет враћа Основном суду у Краљеву на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

            Пресудом Општинског суда у Краљеву К. 934/06 од 7.4.2009.године окр. Г.К. оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 4. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. КЗ РС и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци.

            Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж1. 1306/10 од 28.5.2010. године делимично уважио жалбу браниоца и преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о казни тако што је окр. Г.К, за кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од једне године, а жалбу браниоца у преосталом делу одбио као неосновану.

            Против  наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз. 729/10 од 26.1.2011. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, са предлогом да се захтев усвоји, укину првостепена и другостепена пресуда и предмет врати Основном суду у Краљеву на поновни поступак и одлуку.

            Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног заменика Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

            Основано се у захтеву за заштиту законитости наводи да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, јер је изрека те пресуде неразумљива и противречна датим разлозима, а како учињена битна повреда није отклоњена другостепеном пресудом, то је и другостепена пресуда захваћена истом повредом.

            Изреком првостепене пресуде окр. Г.К. оглашен је кривим што је дана 9.12.2005. године управљајући путничким возилом марке „Ауди 6“ ... поступио противно одредби члана 46. став 1. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, тако што брзину кретања возила од 95 km/h  није прилагодио околностима да се креће кроз насељено место ...

            Кретање неприлагођеном брзином, међутим, представља повреду одредбе члана 45. ЗОБС-а, а не одредбе члана 46. истог закона, на коју се суд позива, јер одредба члана 46. ЗОБС-а одређује да возач на путу у насељу не сме да се креће брзином већом од 60 km/h односно брзином већом од брзине дозвољене постављеним саобраћајним знаком. Стога је нејасно да ли је окр. Г.К. повредио одредбу члана 45. или 46. ЗОБС-а, односно да ли се критичном приликом кретао неприлагођеном или недозвољеном брзином, самим тим је нејасно који је од наведених пропуста у вожњи у директној и узрочној вези са настанком саобраћајне незгоде. Ово, посебно, ако се има у виду да је ово кривично дело бланкетног карактера, што подразумева да се садржина радње извршења утврђује искључиво у односу на одговарајуће прописе (у конкретном случају одредбе ЗОБС-а), па напред изнете контрадикторности у вези позивања на одредбу члана 46. став 1. ЗОБС-а, а опредељивање пропуста у вожњи као неприлагођена брзина у смислу члана 45. ЗОБС-а, изреку пресуде чине апсолутно неразумљивом.

            Осим тога, у изреци првостепене пресуде наведено је да је окривљени ... чеоним десним делом возила ударио у пешака, сада пок. З.П..... од ког ударца је оштећени задобио телесне повреде од којих је преминуо на лицу места, али није прецизно дат опис повреда које је оштећени задобио и од којих је преминуо, што изреку првостепене пресуде, такође, чини неразумљивом.

            Поред тога, првостепена пресуда захваћена је напред наведеном битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, јер је изрека пресуде противречна датим разлозима.

            Наиме, из чињеничног описа датог у изреци првостепене пресуде произилази да је окривљени управљао возилом као самостални учесник у саобраћају. Међутим, неспорна је чињеница коју је утврдио и првостепени суд, да је окривљени управљао возилом које се кретало у колони возила под пратњом, што је и наведено и у разлозима пресуде, на странама 10 и 11, где првостепени суд цитира и анализира одредбе члана 124. ЗОБС-а, које регулишу кретање возила под пратњом, управо због чињенице што је за наведена возила предвиђен посебан режим кретања, поред осталог и у погледу поштовања ограничења брзине кретања. Пошто су чињенице наведене у изреци пресуде у погледу начина и режима кретања возила потпуно различите у односу на разлоге из образложења пресуде, које је првостепени суд дао у вези изнетих околности, то је, самим тим, изрека пресуде противречна датим разлозима, што је још један основ постојања наведене битне повреде одредаба кривичног поступка.

            Како Апелациони суд у Крагујевцу није отклонио учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, то је иста повреда учињена и другостепеном пресудом.

            С обзиром на наведену битну повреду одредаба кривичног поступка учињену на штету окривљеног Г.К, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости, укинуо првостепену и другостепену пресуду и предмет враћа Основном суду у Краљеву на поновно одлучивање.

            Из изнетих разлога, на основу члана 425. став 1. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                            Председник већа

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                  судија

                                                                                                     Бата Цветковић,с.р.