Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Наиме, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је Апелациони суд у Крагујевцу одбио захтев за накнаду трошкова кривичног постука окривљеном за кривично дело отмица у саизвршилаштву из члана 134. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, у вези члана 33. Кривичног законика, јер у односу на ово кривично дело поступак још увек није окончан, обзиром да је у том делу укинута првостепена пресуда и поступак враћен првостепеном суду на поновно одлучивање и одлуку, па је у том смислу захтев за накнаду трошкова кривичног поступка који су настали пред судом правног лека преурањен. Према ставу браниоца на овај начин је Апелациони суд у Крагујевцу учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је требало да посебним решењем одлучи о трошковима кривичног поступка који су настали поводом поступка за кривично дело изнуда из члана 214. став 1. у вези члана 30. и члана 33. КЗ, за које кривично дело је окривљени ослобођен од оптужбе.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Звонка Марковића били су предмет разматрања другостепеног већа Апелационог суда у Крагујевцу које је поступало по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 921/19 од 05.06.2020.године. Другостепено веће Апелационог суда у Крагујевцу је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 3 решења Кж2 383/20 од 22.06.2020.године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Звонка Марковића, на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић