Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз број 623/14 од 16.07.2014. године против наведених правноснажних решења, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 261. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд делимично укине првостепено решење и то под ставом II изреке, или да у целини укине другостепено решење и предмет врати Првом основном суду у Београду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Из списа предмета утврђује се да је пресудом Првог основног суда у Београду К бр.7806/13 од 10.12.2013. године, окривљени Б.Ђ. оглашен кривим због извршења кривичног дела тешке крађе из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, а у коју казну му урачунато време проведено у притвору од 10.11.2013. године па надаље. Наведеном пресудом, окривљени Б.Ђ. је у целини ослобођен дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Бранилац окривљеног по службеној дужности – адвокат С.С. поднео је дана 23.12.2013. године Првом основном суду у Београду трошковник – специфицирани захтев за исплату трошкова поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца у укупном износу од 169.500,00 динара.

Одлучујући о захтеву браниоца, Први основни суд у Београду је решењем 19К бр.7806/13 од 21.03.2014. године, усвојио захтев за накнаду трошкова браниоца по службеној дужности – адвоката С.С. и одредио да се браниоцу има исплатити износ од 84.000,00 динара из буџетских средстава суда на име трошкова одбране окривљеног Б.Ђ., за радње које су предузете пред Првим основним судом у Београду, док је истовремено у ставу II решења одбацио захтев за накнаду трошкова истог браниоца у износу од 85.500,00 динара, са образложењем да се ови трошкови односе на радње које су предузете пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду као органом поступка, јер је овај орган у наведеном предмету спроводио истрагу сходно члану 296. ЗКП. У истом решењу се даље наводи да је одлука донета сходно члану 261. став 4. ЗКП, којим је прописано да се нужни издаци постављеног браниоца исплаћују из средстава органа поступка, те сходно члану 2. став 1. тачка 15. ЗКП, којим је прописано да је ''орган поступка'' јавни тужилац, суд или други државни орган пред којим се води поступак.

Прихватајући у свему као правилне ставове и разлоге првостепеног решења, другостепено веће Првог основног суда у Београду је својим решењем одбило као неосновану жалбу заменика јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављену против првостепеног решења.

Међутим, доношењем одлуке о одбачају захтева за накнаду трошкова браниоца по службеној дужности – адвоката С.С. у износу од 85.500,00 динара, те одбијањем жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављене против првостепеног решења, учињена је повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 261. став 4. ЗКП, како се то основано истиче у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, јер је суд награду браниоца погрешно третирао као нужни издатак.

Одредбом члана 261. став 4. ЗКП, прописано је да се трошкови из става 2. тачка 1. до 6. тог члана, као и нужни издаци постављеног браниоца (члан 76) и постављеног пуномоћника (члан 59. и 103. став 3), у поступку због кривичних дела за које се гони по службеној дужности, исплаћују из средстава органа поступка унапред, а наплаћују касније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама ЗКП.

Према томе, ова законска одредба не обухвата награду браниоца као део трошкова који се исплаћују из средстава органа поступка унапред, због чега јавни тужилац, као орган поступка и није у обавези да награду браниоцу исплати.

Како је у конкретном случају бранилац по службеној дужности окривљеног Б.Ђ. – адвокат С.С., доставио трошковник из ког јасно произилази да се не ради о нужним издацима браниоца, већ о награди браниоцу, која је прописана адвокатском тарифом, дакле, да се не ради о трошковима који су наведени одредбом члана 261. став 2. тачка 1. до 6, како је то погрешно закључио првостепени суд, то је првостепени суд у конкретном случају погрешно применио одредбу члана 261. став 4. ЗКП, те одбацио захтев за накнаду трошкова браниоца у износу од 85.500,00 динара, на који начин је учинио повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП. И другостепени суд је учинио исту повреду кривичног закона, прихватајући у свему као правилне ставове и разлоге изнете у првостепеном решењу у овом делу, налазећи да сходно одредби члана 261. став 4. ЗКП о овим трошковима одлучује МУП РС и Прво основно јавно тужилаштво у Београду, а не Први основни суд у Београду.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 261. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца као основан и побијано решење укинио, а предмет вратио Првом основном суду у Београду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                Невенка Важић, с.р.