Бранилац окривљеног С.К., адвокат Б.Ђ., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 2. у вези става 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи пресуду Вишег суда у Суботици Кж 58/14 и окривљеног ослободи од оптужбе као и да бранилац у смислу члана 488. став 2. ЗКП, буде обавештен о седници већа Врховног касационог суда.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.К. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена је повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следстевено томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач.1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) и 3) и члану 441. ст.3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом. Бранилац окривљеног чија су права ограничена правима окривљеног у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, захтев за заштиту законитости може поднети искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног С.К. у захтеву за заштиту законитости указује да је Виши суд у Суботици правилно утврдио постојање пропуста окривљених, па и окривљеног С.К., али да из чињеничног стања утврђеног правноснажном пресудом јасно проистиче да последица која је у конкретном случају наступила није у узрочној вези са пропустима окривљених, јер је, према наводима захтева, последица односно штета у износу од 3.285.000,00 динара наступила услед извршења кривичног дела разбојништво од стране НН лица. У захтеву бранилац окривљеног истиче и то да како члан 361. КЗ захтева постојање узрочно- последичне везе између радње односно пропуста окривљеног и наступеле штете, а да штетна последица није наступила услед пропуста окривљеног, то без штете која је битан елемент кривичног дела за које је окривљени осуђен правноснажном пресудом нема ни његове кривице, због чега је према наводима захтева, Виши суд у Суботици погрешно применио кривични закон тиме што је окривљеног огласио кривим и осудио га за кривично дело несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. Кривичног законика.

Међутим, Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног изнетим наводима захтева, иако се формално позива на повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, које су дозвољени законски разлози за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, правноснажну пресуду у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, што не представља разлог због којег окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, па је захтев браниоца окривљеног оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио је као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.