Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног M.П., адвоката М.Р., је неоснован.

Бранилац окривљеног M.П., у захтеву за заштиту законитости истиче да је правноснажним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП у вези члана 37. став 1. тачка 2. ЗКП наводима да је судија Мирјана Јовановић морала бити изузета од судијске дужности у предмету Основног суда у Јагодини Ик 49/15 обзиром да је њен брачни друг М.Ј. у истом предмету поступао као бранилац по службеној дужности окривљеног приликом саслушавања истог у Полицијској управи у Јагодини.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Према одредби члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети од судијске дужности.

Одредбама члана 37. став 1. тач. 1) до 4) ЗКП предвиђене су ситуације у којима се судија мора изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом. Између осталог, када је реч о повезаности судије са предметом, прописано је, у тачки 4), да судија не може вршити судијску дужност ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком.

Из наведених законских одредаба произилази да се о апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка о којој је реч и на коју се позива бранилац окривљеног у захтеву, може говорити само уколико се ради о учествовању у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку или о одлучивању у поступку по редовном или ванредном правном средству, судије који се морао обавезно изузети из разлога прописаних у члану 37. став 1. ЗКП.

У конкретном случају, није реч о некој од наведених процесних ситуација већ о поступку одлучивања о молби окривљеног за одлагање почетка издржавања казне затвора, па како судија Мирјана Јовановић у овом предмету није поступала као судија за претходни поступак, нити учествовала у доношењу првостепеног решења о потврђивању оптужнице нити учествовала у суђењу, односно на главном претресу у првом степену, то, по оцени Врховног касационог суда а супротно наводу браниоца окривљеног околност да је брачни друг окривљене поступао у истом предмету као бранилац по службеној дужности приликом саслушавања окривљеног у преткривичном поступку према цитираним одредбама процесног закона не представља апсолутно сметњу за њено учешће у доношењу те одлуке.

Наводима захтева да приликом доношења одлуке о молби окривљеног ради одлагања почетка издржавања казне затвора суд није одредио предложено медицинско вештачење ради утврђивања основаности молбе, већ је те чињенице утврђивао сам, као нестручан за ту област, што је супротно одредби члана 113. ЗКП и одредби члана 59. став 1. тачка 1. ЗИКС-а по налажењу Врховног касационог суда оспорава се чињенично стање утврђено првостепеним, а потврђено другостепеним решењем.

Међутим, како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, као ни битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. ЗКП на коју се захтевом браниоца окривљеног указује не представљају разлоге прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном, преко браниоца, то се Врховни касациони суд у оцену ових навода није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                     Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                            Драгиша Ђорђевић,с.р.