Кзз 754/2018 одбачај; чињ. стање

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 754/2018
03.07.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела изнуда у покушају из члана 214. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Дамира Бејића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К 92/17 од 18.12.2017. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 193/2018 од 11.04.2018. године, у седници већа одржаној дана 03.07.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Дамира Бејића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К 92/17 од 18.12.2017. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 193/2018 од 11.04.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу К 92/17 од 18.12.2017. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела изнуда у покушају из члана 214. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од три месеца у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 18.05.2017. до 13.06.2017. године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико новчану казну не плати у остављеном року суд ће исту заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Истом пресудом окривљени је обавезан да Вишем суду у Нишу на име паушала плати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 193/2018 од 11.04.2018. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Нишу К 92/17 од 18.12.2017. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Дамир Бејић, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 4), тачка 11), члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног огласити кривим због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, односно тако што ће исте у целости укинути и предмет вратити на поновно суђење првостепеном суду, уз захтев да сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП Врховни касациони суд одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Дамира Бејића, је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају бранилац окривљеног у захтеву као разлог подношења навео је битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП не указујући који судија и због чега се морао изузети од вршења судијске дужности, док је у образложењу захтева навео да изведени докази не пружају основ за закључак да је окривљени извршио кривично дело у питању, истицањем да исти није предузео, сем слања СМС порука, ни једну радњу извршења предметног кривичног дела, да чак није бацио ни омот СИМ картице која представља једини физички доказ у овој правној ствари, да у време пријема СМС порука оштећени није знао ко је пошиљалац, због чега се не може говорити о реалној опасности којој би оштећени био изложен, а да предаја новца, односно стицање противправне имовинске користи никада није остварено.

По оцени Врховног касационог суда бранилац окривљеног изнетим наводима захтева у суштини оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу предметног кривичног дела.

Како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као ни по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Дамира Бејића, оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                       Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић