Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је у побијаним пресудама повређен кривични закон у смислу члана 439. тачка 2) КЗ и у вези са тим наводи да је у конкретном случају окривљени поступао механички тако што је у тренутку када га је оштећени ухватио за рамена, он њега одгурнуо и у том делићу секунде окривљени није могао бити свестан да ће оштећени пасти, а још мање да ће приликом пада повредити руку, те у случају и да је био тога свестан окривљени не би пристао на наступање штетних последица, поготово имајући у виду да је оштећени знатно старији човек са којим није био у сукобу. Из свих околности случаја, по оцени браниоца, произилази то да окривљени није имао намеру да оштећеног тешко телесно повреди, а суд је при свим неспорним чињеницама био дужан да образложи зашто је окривљени имао мотив да оштећеном нанесе тешку телесну повреду. Због наведеног бранилац сматра да су судови морали да утврде да је окривљени критичном приликом кривично дело учинио из нехата, те да га у том смислу огласе кривим за кривично дело из члана 121. став 4. КЗ за које је предвиђена знатно блажа казна.

Изнетим наводима захтева за заштиту законитости, по оцени овог суда, бранилац окривљеног цени изведене доказе током поступка и износи своје чињеничне закључке, а везано за облик, односно степен кривице који је постојао код окривљеног приликом извршења предметног кривичног дела, а који чињенични закључци су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, због чега бранилц окривљеног иако формално истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, фактички оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, а везано за утврђени облик кривице који је постојао код окривљеног критичном приликом.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и да је побијаном пресудом повређена одредба члана 428. ЗКП јер је суд супротно тој одредби без икаквог образложења закључио да је окривљени био свестан да ударањем и одгуривањем оштећеног, истог може тешко телесно повредити па је на то и пристао.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, као ни због повреде закона из члана 428. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Д.Њ. оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                       Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                     Бата Цветковић,с.р.