Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ј.Р., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.Р., адвоката П.Б., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К 80/15 од 17.11.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 32/16 од 22.03.2016. године, у седници већа одржаној 29.06.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.Р., адвоката П.Б., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К 80/15 од 17.11.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 32/16 од 22.03.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Саду К 80/15 од 17.11.2015. године окривљени Ј.Р. је оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од три године. На основу члана 246. став 7. КЗ од окривљеног Ј.Р. је трајно одузета опојна дрога хероин у нето тежини од 19,02 грама, метална кутијица сиве боје у којој се налази марихуана у нето тежини 25,11 грама, кесица од најлона у којој се налази марихуана у нето тежини од 3,98 грама, а што ће се након правноснажности пресуде уништити у складу са законским прописима. Окривљени је обавезан да на име судског паушала плати суду износ од 10.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 63.734,91 динар, све у року од 60 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 32/16 од 22.03.2016. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и браниоца окривљеног Ј.Р., а пресуда Вишег суда у Новом Саду К 80/15 од 17.11.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Ј.Р., адвокат П.Б., у смислу члана 485. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и донесе одлуку у складу са чланом 492. став 1. тач. 1) или 2) ЗКП.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да je побијаном првостепеном пресудом повређена одредба члана 420. ЗКП којом је предвиђено да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе, а што у конретном случају није учињено, будући да је Виши јавни тужилац када је прецизирао оптужницу окривљеном ставио на терет да је неовлашћено ради продаје, а делом и за сопствену употребу држао и производио супстанце које су проглашене за опојну дрогу, а у изреци првостепене пресуде суд је окривљеног осудио за радње извршења „држања опојне дроге ради даље продаје“.

Поред тога, бранилац у захтеву за заштиту законтости истиче да из изреке побијане првостепене пресуде и утврђеног чињеничног стања не произилази да је окривљени извршио кривично дело из члана 246. КЗ, већ се у радњама окривљеног стичу битна обележја кривичног дела из члана 246а КЗ, а којим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. У вези са тим бранилац у захтеву истиче да не постоји ниједан доказ и да из утврђеног чињеничног стања не произилази да је окривљени опојну дрогу користио ради даље продаје, те да је од окривљеног одузета мања количина опојне дроге, будући да је код окривљеног пронађена смеса од 19,02 грама у којој је проценат присутности хероина свега 5,75 %, а који проценат је по оцени браниоца мали и код зависника од опојне дроге се углавном користи за сопствену употребу. Да окривљени предметну дрогу није стављао у промет, по оцени браниоца, произилази и из чињеница да од њега није одузето ништа што би указивало да је опојну дрогу наменио даљој продаји, а не постоје ни индиције о томе када, коме и на који начин би окривљени евентуално продавао опојну дрогу, при чему предметна дрога није била разврстана у кесице, нити је код окривљеног пронађена вагица за евентуално размеравање количине опојне дроге. Због свега наведеног бранилац сматра да не постоји ниједан доказ који недвосмислено указује на постојање намере продавања опојне дроге код окривљеног.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, иако бранилац окривљеног указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, у суштини оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање од стране нижестепених судова, односно указује да је у побијаним пресудама погрешно и непотпуно утврђено чињнично стање.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека од стране окривљеног и његовог браниоца због повреде закона из члана 420. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                             Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                                        Јанко Лазаревић,с.р.