Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 77/10
19.05.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Анђелке Станковић, председника већа, Невенке Важић, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Мирјане Ивић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. З. Н., због продуженог кривичног дела преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.579/08 од 24.11.2009. године, подигнутом против правноснажних пресуда Општинског суда у Чачку К.бр.136/06 од 17.09.2007. године и Окружног суда у Чачку Кж.бр.220/08 од 10.04.2008. године, у седници већа одржаној 19.05.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.579/08 од 24.11.2009. године подигнут против правноснажних пресуда Општинског суда у Чачку К.бр.136/06 од 17.09.2007. године и Окружног суда у Чачку Кж.бр.220/08 од 10.04.2008. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Општинског суда у Чачку К.бр.136/06 од 17.09.2007. године окр. З. Н. оглашен је кривим због продуженог кривичног дела преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у року од две године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.

 

 

 

Одлучујући о жалби Општинског јавног тужиоца у Чачку, Окружни суд у Чачку је пресудом Кж.бр.220/08 од 10.04.2008. године уважио жалбу јавног тужиоца и првостепену пресуду преиначио само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окр. З. Н. за извршено кривично дело из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ осудио на казну затвора у трајању од пет месеци.

 

 

 

                        Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз.бр.579/08 од 24.11.2009. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП и повреде кривичног закона из члана 369. став 1. тачка 4. ЗКП, са

предлогом да се утврди да је захтев основан и да је првостепеном и другостепеном пресудом повређен закон у корист окривљеног.

 

 

Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештених заменика Републичког јавног тужиоца и браниоца, адв. А. С., док окривљени о седници већа није могао бити обавештен, јер је непознат на адреси у списима. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

 

 

 

Захтев је неоснован.

 

 

 

Према наводима захтева, првостепени суд је, правном квалификацијом радњи окр. З. Н., као продужено кривично дело преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ повредио кривични закон, јер из утврђеног чињеничног стања произилази да је окривљени поступао у својству одговорног лица СТУР ''Л. Б.а'' и СТР ''Б.'', искоришћавајући свој службени положај у својству одговорног лица, што све чини битна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 4. у вези става 3. у вези става 1. КЗ. С тим у вези, учињена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, јер првостепени суд уопште није дао разлоге у односу на чињеницу да је окривљени поступао као одговорно лице. Како другостепени суд није отклонио учињене повреде закона, то су, према захтеву, исте повреде учињене и другостепеном пресудом.

 

 

 

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

 

 

 

Оптужницом ОЈТ у Чачку окр. З. Н. стављено је на терет да је ... довео у заблуду одговорна лица у више предузећа, лажно приказујући да ће преузету робу у уговореном року платити ... знајући унапред да на рачуну СТУР ''Л. Б.'' и СТР ''Б.'' нема новчаних средстава ... па је преузету робу продао, а новац добијен продајом потрошио за личне потребе ... и на тај начин прибавио себи противправну имовинску корист, а оштећеним предузећима причинио штету ...

 

 

 

Из овако датог описа радњи окривљеног произилазе сва битна обележја кривичног дела преваре, а током спроведеног поступка утврђене су чињенице које су у потпуности потврдиле наводе оптужнице, па је првостепени суд правилно применио кривични закон када је окр. З. Н. и огласио кривим за продужено кривично дело преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ.

 

 

 

Наводи захтева да окривљени није извршио кривично дело преваре већ кривично дело злоупотребе службеног положаја не могу се прихватити, с обзиром да извршилац кривичног дела злоупотреба службеног положаја може бити службено или одговорно лице, а окр. З. Н. није имао тај статус.

 

Према доказима у списима предмета, одговорно лице у СТУР ''Л. Б.'' био је син окривљеног – Н. Н., а одговорно лице у СТР ''Б.'' – М. Ј., док је окривљени имао депонован потпис код ''В. Б.'' А.Д, међутим та чињеница – право потписа, не даје му ни на који начин статус одговорног лица у смислу одредбе члана 359. КЗ.

 

 

 

Како је, дакле, за извршиоца кривичног дела злоупотреба службеног положаја неопходно постојање статуса одговорног лица, што окривљени није био, то није ни могао бити извршилац кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Уосталом, окривљеном ни оптужним актом није стављено на терет поступање у својству одговорног лица, па како такво својство окривљеног није утврђено ни током спроведеног поступка, то првостепени суд није ни био дужан да даје разлоге у односу на чињеницу да је окривљени поступао као одговорно лице.

 

 

 

Налазећи, из изнетих разлога, да првостепеном пресудом нису учињене повреде закона на које се у захтеву указује – члан 368. став 1. тачка 11. ЗКП и члан 369. тачка 4. ЗКП, те да, следствено томе, наведене повреде нису учињене ни другостепеном пресудом, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости оценио неоснованим и на основу одредаба члана 30. став 1, 32. и 90. став 1. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' број 116 од 22.12.2008. године) и одредбе члана 424. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник                                                         Председник већа-судија

 

Драгана Вуксановић, с.р.                                                    Анђелка Станковић,          с.р.