Кзз 783/2018 к.д. тешко дело против безбедности јавног саобраћаја

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 783/2018
12.07.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Марином Пандуровић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Татјане Васовић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Смедереву 4К 499/15 од 23.11.2017. године и Апелационог суда у Београду Кж1 324/18 од 13.04.2018. године, на седници већа одржаној 12.07.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Татјане Васовић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Смедереву 4К 499/15 од 23.11.2017. године и Апелационог суда у Београду Кж1 324/18 од 13.04.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву 4К 499/15 од 23.11.2017. године, окривљени АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, за које му је суд претходно утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и кривичног дела непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ, за које му је суд претходно утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, те му изрекао условну осуду, тако што му је утврдио јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца и одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у року од 3 (три) године од дана правноснажности наведене пресуде, не учини ново кривично дело. Окривљеном је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 3 (три) месеца. Оштећени ББ је упућен да имовинскоправни захтев остварује у парници. Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала 5.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка 21.500,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности наведене пресуде, под претњом извршења. О трошковима кривичног поступка, које је окривљени дужан да плати оштећеном, као и Основном јавном тужилаштву у Смедереву, одређено је да ће суд одлучити посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 324/18 од 13.04.2018. године, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Смедереву, преиначена је пресуда Основног суда у Смедереву 4К 499/15 од 23.11.2017. године, само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеном АА, претходно због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а због извршења кривичног дела непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, па га применом одредбе члана 60. КЗ и одредби члана 4, 42, 45. и 54. КЗ, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, а применом одредбе члана 86. и члана 297. став 5. КЗ, окривљеном је изрекао меру безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 3 (три) месеца, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере, док је жалба окривљеног АА и његовог браниоца адвоката Татјане Васовић, одбијена као неоснована, а жалба оштећеног ББ, изјављена преко пуномоћника адвоката Наде Митровић Ракић, одбачена, осим у делу одлуке о трошковима у ком делу је ова жалба одбијена као неоснована, а ожалбена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажнажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Татјана Васовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење или укине другостепену пресуду и списе предмета врати другостепеном суду на поновно одлучивање и одреди да се другостепени поступак одржи пред потпуно измењеним већем, или преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе. Бранилац је предложила да Врховни касациони суд позове окривљеног и браниоца на седницу већа, као и да одложи почетак извршења правноснажне пресуде, до доношења одлуке о захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву најпре истиче да је изрека побијане правноснажне пресуде неразумљива и да је суд тиме учинио битну повреду одредаба кривичног поступка.

Изнетим наводима, иако бранилац формално не означава о којој битној повреди поступка је реч, по налажењу овог суда, исти указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Поред тога, у захтеву се истиче и да је изрека побијане правноснажне пресуде противречна сама себи, да су разлози пресуде противречни изреци, да пресуда нема разлога о одлучним чињеницама, а да су они који су дати, нејасни и у знатној мери противречни и да се због тога, према ставу браниоца, пресуда не може са сигурношћу испитати.

Изнетим наводима се, по налажењу овог суда, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Бранилац у захтеву истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, односно да се исте заснивају на доказима на којима се по закону не могу заснивати, сматрајући притом да је суд требало да издвоји из списа „саобраћајно вештачење као и све записнике на којима се исто спомиње, снимак нечије-видео камере која је узета као доказ, све акте који се на снимку заснивају, записник о увиђају од 14.09. и 15.09.2014. године, као и остале предложене доказе за издвајање...“. Међутим, у образложењу захтева, бранилац искључиво чињенично оспорава поменуте доказе, односно њихову доказну вредност, дајући притом сопствену анализу и оцену истих, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у побијаним пресудама.

Изнетим наводима, иако бранилац формално истиче повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, по налажењу овог суда, исти суштински оспорава оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

У захтеву за заштиту законитости се указује и да је другостепени суд одлучујући о кривичној санкцији, повредио закон, јер према наводима захтева, у конкретном случају не стоје отежавајуће околности на страни окривљеног, које је Апелациони суд у Београду у образложењу своје пресуде навео-због чега бранилац сматра да није било основа за изрицање ефективне казне затвора.

Изнетим наводима се, по налажењу овог суда, указује на повреду из одредбе члана 441. став 1. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 11), 438. став 2. тачка 2) и 441. став 1. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                 Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                           Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић