Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.257/15 од 25.06.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, окривљеног С.Ђ. и његовог браниоца, а првостепена пресуда је потврђена.

Бранилац окривљеног С.Ђ., адвокат В.Б., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде одредби члана 438. став 1. и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине наведене пресуде као и да окривљени и бранилац буду обавештени и позвани на седницу већа.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ђ. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена је повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости, само због повреде тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач.1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) и 3) и члану 441. ст.3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети сам окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, захтев за заштиту законитости може поднети искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног повређен кривични закон, јер се према наводима захтева, у радњама окривљеног не стичу законска обележја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, већ се само може радити о кривичном делу неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а КЗ, што би представљало и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2. КЗ, са образложењем да је предметна опојна дрога која је пронађена код окривљеног била намењена само за његову личну употребу, а не даљу продају, што потврђују чињенице да приликом претреса његовог стана нису пронађене никакве кесице које би служиле за паковање опојне дроге, као ни новац остварен продајом кокаина, нити постоје индиције о евентуалним купцима, а што све потврђује налаз и мишљење судског вештака из кога произлази да је окривљени конзумент опојне дроге ситуационог карактера, те да постојање вагице која је код окривљеног пронађена није довољан доказ да је он предметни кокаин држао ради даље продаје, а што потврђује и количина пронађене опојне дроге, те чињеница да је он био у једном паковању.

Међутим, Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног изнетим наводима, иако се формално позива на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, која је дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, правноснажну пресуду у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и оцене изведених доказа што није законски разлог због којег окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, па је захтев браниоца окривљеног оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                      Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                    Јанко Лазаревић,с.р.