Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 81/2012
24.10.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету против окр. М.Ж. и др, због кривичног дела обљуба са дететом из члана 180. став 1. КЗ и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 660/12 од 03.10.2012. године, подигнутом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 24.10.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 660/12 од 03.10.2012. године, као основан, УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Вишег суда у Београду 14К 3730/2010 од 26.09.2011. године окривљени М.Ж. оглашен је кривим због кривичног дела обљуба са дететом из члана 180. став 1. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од три године и шест месеци и кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године у коју казну се има урачунати време проведено у притвору од 20.07.2010. године до 26.09.2011. године, а окр. Д.К. и Ж.Р., оглашени су кривим због кривичног дела обљуба са дететом из члана 180. став 1. КЗ и осуђени на казне затвора у трајању од по четири године уз урачунавање времена проведеног у притвору од 20.07.2010. године до 26.09.2011. године.                         Истом пресудом према окривљеном М.Ж. изречена је мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, с тим што време проведено у здравственој установи урачунаће се у време трајања изречене казне.

 

                        На основу члана 206. ЗКП малолетна оштећена је ради остваривања евентуалног имовинско-правног захтева упућена на парнични поступак.

 

                        На основу члана 196. став 4. ЗКП окривљени М.Ж., Д.К. и Ж.Р., ослобођени су плаћања трошкова кривичног поступка и паушала који падају на терет буџетских средстава суда.

 

                        Изреком под 2 на основу члана 355. став 1. тачка 2. ЗКП окривљени К.Д. ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана  185. став 3. у вези става 2. КЗ и одлучено на основу члана 197. став 1. ЗКП да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

 

                        Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године одбијене су као неосноване жалбе заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, браниоца окривљеног М.Ж. адв. М.Р., браниоца окр. Ж.Р., адв. Љ.Р. и браниоца окр. Д.К., адв. Б.Ж., и пресуда Вишег суда у Београду 14К 3730/2010 од 26.09.2011.године је потврђена.

 

                        Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз. 660/12 од 03.10.2012. године, с предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости, укине правноснажну пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са побијаним пресудама, па је по оцени навода у захтеву нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        У захтеву јавног тужиоца истакнута је повреда одредбе члана 385. став 3. ЗКП, као разлог за укидање другостепене пресуде, јер суд није одлучио о благовременој и дозвољеној жалби окривљеног Д.К.

 

                        Наиме, из списа предмета произилази да је окривљени Д.К. изјавио жалбу против првостепене пресуде која је у суду примљена дана 23.11.2011. године и да у списима постоји наредба председника већа од 25.11.2011. године да је жалба окривљеног благовремена. Такође из списа Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 произилази да је Виши суд у Београду уз допис К 3730/10 од 20.12.2011. године доставио другостепеном суду списе ради доношења одлуке поводом жалби, у ком допису је констатовано под редним бројем 4 да је жалбу изјавио и окривљени Д.К.

 

                        Међутим, Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа дана 24.05.2012. године, на којој је донео пресуду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године којом је одбио као неосноване жалбе заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилаца окривљених М.Ж., Ж.Р. и Д.К. и потврдио пресуду Вишег суда у Београду 14К 3730/2010 од 26.09.2011. године.

 

                        Према одредби члана  385. став 3. Законика о кривичном поступку, о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује једном одлуком, па како другостепени суд приликом доношења пресуде није поступио сходно овој одредби императивног карактера, то је повредио процесне одредбе у жалбеном поступку на штету окривљеног Д.К., јер није одлучио о његовој жалби, а што је било од утицаја на законито и правилно доношење пресуде у смислу члана 368. став 2. ЗКП.

 

                        Обзиром на изнето, уважен је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, укинута пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 397/12 од 24.05.2012. године и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање, у ком поступку ће се отклонити цитирана повреда у жалбеном поступку из члана 385. став 3. ЗКП, која је утицала на законито и правилно доношење другостепене пресуде у смислу члана 368. став 2. ЗКП.

 

                        Са изнетих разлога, а на основу члана 30. став 1. и  члана 32. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08), а применом члана 24. став 7. ЗКП и члана 425. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                                     Председник већа

 

Мила Ристић,с.р.                                                                                      судија

                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.