Пресудом Вишег суда у Смедереву Кж1 60/19 од 13.06.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Великој Плани К 451/2016 од 21.02.2019. године је потврђена.

Против правноснажне пресуде Вишег суда у Смедереву Кж1 60/19 од 13.06.2019. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Небојша Шеперац, због повреде кривичног закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 451. ст. 1. и 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду укине и предмет врати Вишем суду у Смедереву на поновно одлучивање. Међутим, из образложења поднетог захтева произилази да је захтев за заштиту законитости поднет и против правноснажне пресуде Основног суда у Великој Плани К 451/2016 од 21.02.2019. године.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Небојше Шеперца је основан.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује да је другостепени суд побијаном пресудом повредио закон из члана 70. став 2. у вези члана 65. став 2. КЗ, наводима да суд може најдоцније у року од једне године од дана када је протекло време проверавања одредити да се утврђена казна у условној осуди изврши, па како је тај рок истекао дана 19.05.2019. године, то није могао донети побијану правноснажну пресуду дана 13.06.2019. године, дакле након протека наведеног рока, а којом правноснажном пресудом је потврдио пресуду Основног суда у Великој Плани К 451/2016 од 21.02.2019. године којом је усвојен захтев за опозивање условне осуде.

Изнетим наводима, иако формално не означава, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Великој Плани К 451/16 од 18.05.2017. године, окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца која се неће извршити уколико окривљени у року проверавања од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и под условом да окривљени оштећеном до краја 2017. године исплати износ од 2.200 евра под претњом опозива условне осуде и истовремено је осуђен на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Одредбом члана 70. став 2. КЗ, прописано је да суд може, ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. овог законика, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

Наиме, по налажењу Врховног касационог суда, поступак опозива условне осуде мора бити правноснажно оконачан у року од једне године од истека времена проверавања одређеног правноснажном пресудом.

Пресуда Основног суда у Великој Плани К 451/16 од 18.05.2017. године, постала је правноснажна истог дана, дакле 18.05.2017. године, време проверавања од једне године је истекло 18.05.2018. године, а рок за опозивање условне осуде је истекао са даном 18.05.2019. године, после ког дана по оцени Врховног касационог суда се више условна осуда у конкретној ситуацији не може опозвати.

Како је у време доношења другостепене пресуде Вишег суда у Смедереву Кж1 60/19 дана 13.06.2019. године, рок за опозивање условне осуде истекао, Врховни касациони суд, налази да је другостепеном пресудом учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, на коју се суштински без нумеричког означавања указује изнетим наводима захтева браниоца окривљеног, због чега је поднети захтев усвојио као основан и правилном применом закона преиначио првостепену и другостепену пресуду и одбио захтев ОЈТ у Великој Плани Кт 30/16 од 10.10.2018.године, за опозивање условне осуде изречене окривљеном АА правноснажном пресудом Основног суда у Великој Плани К 451/2016 од 18.05.2017. године.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                            Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић