Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 82/10
19.05.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Анђелке Станковић, председника већа, Невенке Важић, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Мирјане Ивић, чланова већа, и саветника Врховног касационог суда Гордане Бурлић, као записничара, у кривичном предмету против окривљеног Д.Ј, због кривичног дела ситно дело крађе из члана 210. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.224/08 од 01.12.2009. године, подигнутом против правноснажне пресуде Општинског суда у Коцељеви К.бр.... од 17.09.2007. године и пресуде Окружног суда у Шапцу Кж II бр.794/07 од 18.12.2007. године, у седници већа одржаној 19.05.2010. године, у одсуству уредно обавештених Републичког јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, донео је  

П Р Е С У Д У

УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.224/08 од 01.12.2009. године и УТВРЂУЈЕ да је правноснажном пресудом Општинског суда у Коцељеви К.бр.... од 17.09.2007. године и пресудом Окружног суда у Шапцу Кж II бр.794/07 од 18.12.2007. године повређен закон у корист окривљеног Д.Ј. – члан 369. тачка 5. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 50. став 3. тачка 2. и чланом 57. Кривичног законика.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Пресудом Општинског суда у Коцељеви К.бр.... од 17.09.2007. године окривљени Д.Ј. је оглашен кривим за кривично дело ситно дело крађе из члана 210. став 1. КЗ и осуђен на новчану казну у износу од 10.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, која ће се у случају ненаплативости извршити тако што ће му се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне рачунати један дан затвора.

 

 

 

            Пресудом Окружног суда у Шапцу Кж II бр.794/07 од 18.12.2007. године одбијене су као неосноване жалбе Општинског јавног тужиоца у Коцељеви и окривљеног Д.Ј, а првостепена пресуда је потврђена.           

 

 

 

            Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз.бр.224/08 од 01.12.2009. године против правноснажне пресуде Општинског суда у Коцељеви К. бр. ... од 17.09.2007. године и пресуде Окружног суда у Шапцу Кж II бр. 794/07 од 18.12.2007. године због повреде кривичног законика из члана 369. став 1. тачка 4. и 5. ЗКП у вези са чланом 50. и 57. КЗ, с предлогом да се захтев за заштиту законитости уважи, тако што ће се утврдити да означене пресуде садрже повреде закона у наведеном смислу.

 

 

 

            Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, заједно са наведеним пресудама, па је по оцени навода у захтеву за заштиту законитости нашао:

 

 

 

            Захтев је основан.

 

 

 

            Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца наводи да су пресуде Општинског суда у Коцељеви и Окружног суда у Шапцу донете уз повреду кривичног закона из члана 369. тачка 5. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 50. став 3. тачка 2. Кривичног закона.

 

 

 

            Наведена повреда кривичног закона састоји се у томе што је првостепени суд одлуком о казни прекорачио границе овлашћења које има по закону. Наиме, за кривично дело ситне крађе из члана 210. став 1. КЗ предвиђена је новчана казна или казна затвора до шест месеци, док је одредбом члана 50. став 3. тачка 2. КЗ прописано да се новчана казна као главна казна изриче у износу од 20.000,00 динара за кривично дело за које се може изрећи казна затвора до шест месеци. Међутим, одредбама члана 57. КЗ су прописане границе ублажавања казне, а тачком 7. је одређено да ''ако је за кривично дело прописана новчана казна са назначењем најмање мере, казна се може ублажити до 10.000,00 динара''. Како у конкретном случају – код овог кривичног дела, није назначена најмања мера казне, институт ублажавања казне који је применио првостепени суд се не може применити, с обзиром на то да се наведена правила за границе ублажавања казне из члана 57. став 1. тачка 7. КЗ везују за посебни минимум прописане казне. Означеном пресудом Општинског суда у Коцељеви учињена је повреда кривичног закона из члана 369. тачка 5. ЗКП, јер је извршено ублажавање казне испод границе прописане законом – одредбом члана 50. став 3. тачка 2. КЗ.

 

 

 

            С обзиром на то да Окружни суд у Шапцу, као другостепени суд, одлучујући о жалби Општинског јавног тужиоца (где се то изричито наводи) није отклонио наведене пропусте - повреде закона у корист окривљеног то је и другостепеном пресудом повређен закон у корист окривљеног.

 

 

 

            Имајући у виду да је захтев за заштиту законитости поднет на штету окривљеног, Врховни касациони суд је, доношењем декларативне пресуде, само утврдио повреду закона у корист окривљеног.

 

 

 

            Из изложеног, а на основу члана 425. став 2. ЗКП и члана 30. став 1, члана 32. и 90. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                         Председник већа-судија

 

Гордана Бурлић, с.р.                                                           Анђелка Станковић, с.р.