Кзз 82/2019 2.4.1.22.2.3.12; недовољно разлога

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 82/2019
30.01.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Милунке Цветковић, Мирољуба Томића и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 4. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Ивана Тодоровића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Шапцу 2К 65/14 од 05.10.2018. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1278/18 од 08.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 30.01.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Ивана Тодоровића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Шапцу 2К 65/14 од 05.10.2018. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1278/18 од 08.11.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Шапцу 2К 65/14 од 05.10.2018. године, изреком под 1. одлучено је да се бранилац по службеној дужности адв. Растислав Бабовић разрешава дужности браниоца по службеној дужности окривљених ББ, ВВ и ГГ, а изреком под 2. одбијен је предлог окривљеног АА за разрешење браниоца по службеној дужности Растислава Бабовића у односу на окривљеног АА.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1278/18 од 08.11.2018. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења Вишег суда у Шапцу 2К 65/14 од 05.10.2018. године.

Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног АА, адв. Иван Тодоровић, поднео је захтев за заштиту законитости и допуну захтева, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и то због повреде закона из члана 70. став 1. тачка 2) и став 2. тачка 2), члана 79. став 1. тачка 2) (у захтеву погрешно означеног као 79. став 2. ЗКП), члана 80. став 2. тачка 2), као и због повреде одредбе члана 32. став 1. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијана решења и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета па је нашао:

Оредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтева подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом.

Имајући у виду да бранилац окривљеног, у конкретном случају захтев за заштиту законитости подноси због повреде одредаба члана 72. став 1. тачка 2) и став 2. тачка 2), члана 79. став 1. тачка 2. и 80. став 2. тачка 2) ЗКП, те да повреде ових одредаба нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев браниоца окривљеног АА, адв. Ивана Тодоровића недозвољен.

Захтев за заштиту законитости, поднет је и због кршења основних људских права окривљеног из чега произилази да је захтев за заштиту законитости поднет из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.

Према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев се мора доставити и Одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима.

Како подносилац захтева за заштиту законитости уз захтев није доставио Одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни касациони суд нашао да у погледу ове повреде захтев за заштиту законитости нема прописани садржај.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                         Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић