Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП, између осталог је прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу односно пресуди, да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 2. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да су странка или надлежни орган дужни да адвокату плате и награду и накнаду трошкова, док је чланом 8. исте тарифе прописано да адвокату припада накнада за стварне трошкове који су били потребни за обављање поверених му послова, а чланом 9. исте Тарифе, између осталог је прописано да за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије.

Имајући у виду наведене одредбе, по налажењу овог суда, основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. ств 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7. и члана 265. став 1. ЗКП, јер окривљени, супротно ставу нижестепених судова, има право на накнаду трошкова односно нужних издатака браниоца – путних трошкова на релацији Београд – Краљево – Београд, а у ситуацији када је према окривљеном обустављен кривични поступак, ти трошкови падају на терет буџетских средстава суда.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног усвојио као основан, укинуо првостепено и другостепено решење Првог основног суда у Београду и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

У поновљеном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из ове пресуде и након тога донети закониту и правилну одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                            Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                        Драгиша Ђорђевић,с.р.