На основу члана 246. став 7. КЗ од окривљеног је одузето 249,54 грама нето тежине опојне дроге марихуане.

На основу одредбе члана 264. став 4. ЗКП окривљени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 642/17 од 12.07.2017. године, бранилац окривљеног Тот Ђерђ Атиле, адв. Бисерка Крпић, поднела је захтев за заштиту законитости због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) и став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 2) и 3), члана 441. став 4. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијану пресуду и потврди пресуду Вишег суда у Суботици К 73/14 од 27.03.2015. године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Тот Ђерђ Атиле, адв. Бисерке Крпић, у односу на повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) и члана 439. тачка 2) ЗКП је неоснован, док у осталом делу нема прописани садржај.

Бранилац окривљеног Тот Ђерђ Атиле, адв. Бисерка Крпић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП јер је повређен субјективни и објективни идентитет оптужбе на штету окривљеног јер је промењена радња извршења кривичног дела „да је окривљени производио опојну дрогу“ чиме је повређен идентитет оптужбе, а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

Ово са разлога што између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет у погледу субјективне и објективне истоветности дела, док закон не тражи идентитет у погледу правне оцене дела.

Суд је овлашћен да мења опис дела из оптужнице, а да не прекорачи оптужбу, уколико такав опис остаје у границама чињеничног основа оптужнице, то јест у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, а из којих произилазе законска обележја одређеног кривичног дела.

У конкретном случају оптужницом Вишег јавног тужиоца у Суботици Кт 42/12 од 10.10.2012. године окривљеном Тот Ђерђ Атили стављено је на терет извршење кривичног дела неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика то јест да је „неовлашћено производио опојну дрогу канабис сативу – марихуану ...“, a што је истоветно наведено и у изреци другостепене пресуде, па се неосновано захтевом браниоца наводи да је другостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Наведеним захтевом се указује и да се у радњама окривљеног не стичу битна обележја кривичног дела неовлашћена производња опојне дроге из члана 246. став 1. Кривичног законика већ обележја кривичног дела из члана 246. став 2. Кривичног законика, дакле пресуда се побија због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда из изреке другостепене пресуде произилазе сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња опојне дроге из члана 246. став 1. Кривичног законика, па по налажењу овог суда бранилац окривљеног у захтеву износи свој лични став да у радњама окривљеног нема битних елемената кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, то је захтев за заштиту законитости у овом делу оцењен као неоснован.

Захтев за заштиту законитости поднет је због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, при чему у образложењу поднетог захтева се не наводи због чега бранилац сматра да је побијаном одлуком учињена наведена повреда одредаба кривичног поступка, односно не указује на ком то евенутално недозвољеном доказу се заснива побијана пресуда.

Такође, захтев за заштиту законитости поднет је и због повреде закона из члана 439. тачка 3) и члана 441. став 4. ЗКП, с тим што се у захтеву не образлаже у чему се ове повреде закона састоје.

Како Врховни касациони суд приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. тачка 1) у вези става 4. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости у смислу члана 489. став 1. ЗКП, те како је бранилац окривљеног у захтеву само истакао повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) члана 439. тачка 3) и члана 441. став 4. ЗКП не дајући разлоге због којих сматра да побијаном одлуком су учињене наведене повреде закона, Врховни касациони суд је оценио да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу нема законом прописани садржај (члан 484. ЗКП).

Налазећи из изнетих разлога да побијаном правоснажном пресудом није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП на које се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, а да захтев у односу на остале наведене повреде нема прописани садржај, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                              Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић