Истом пресудом према окривљеном Милану Дрвеници изречена је мера безбедности обавезно лечење наркомана која ће се извршити у заводу за извршење казне затвора и трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од казне затвора, с тим да се време проведено на извршењу мере урачунава у казну затвора.

Наведеном пресудом, на основу члана 246. став 7. КЗ у вези члана 87. КЗ према окривљенима Милану Дрвеници, Влади Радивојеву и АА изречена је мера безбедности одузимања предмета ближе наведених у изреци те пресуде а на основу члана 276. став 4. ЗКП одређено да ће се одузети предмети по правноснажности пресуде уништити, док је на основу члана 91. и 92. КЗ од окриљеног Милана Дрвенице и окривљеног АА одузета имовинска корист прибављена кривичним делом у износима наведеним у изреци те пресуде, а у корист буџета Републике Србије.

Истом пресудом на основу члана 261, 262. став 1. и 264. став 1. ЗКП обавезани су окривљени Милан Дрвеница, Влада Радивојев и АА да солидарно надокнаде трошкове кривичног поступка у висини која ће бити одређена посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 250/21 од 27.04.2021. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, адвоката Ђорђа Папулића и адвоката Уроша Балчине, браниоца окриљеног АА, адвоката Перге Јосипа и браниоца окривљеног Милана Дрвенице, адвоката Боривоја Ђурчића, па је пресуда Вишег суда у Панчеву К број 1/20 од 19.01.2021. године потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднели су:

- браниоци окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, адвокати Ђорђе Папулић и Урош Балчин због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) и став 2. тачка 2) ЗКП и због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде у односу на окривљене Милана Дрвеницу и Владу Радивојева преиначи, тако што ће их ослободити од оптужбе и досудити да трошкови кривичног поступка укључујући и трошкове за састављање захтева за заштиту законитости падну на терет буџета, или да побијане пресуде у односу на ове окривљене укине и предмет врати на понови поступак првостепеном суду или да побијане пресуде преиначи, тако што ће у односу на ове окривљене преквалификовати кривична дела из изреке првостепене пресуде и осудити их за извршење кривичних дела невлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. или 246а став 2. КЗ, за која дела ће их осудити на казне затвора у трајању до 12 месеци које ће издржавати у просторијама у којима станују у смислу члана 45. став 3. ЗКП, да браниоци окривљених буду обавештени о одржавању седнице већа, а да се у смислу члана 488. став 3. ЗКП одложи извршење казне,

-бранилац окривљеног Милана Дрвенице, адвокат Боривој Ћурчин због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и ослободи окривљеног кривичне одговорности или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање.

Након што је примерке захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоце, јер веће није нашло да би њихово приство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је по оцени навода у захтевима, нашао:

-захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, адвоката Ђорђа Папулића и Уроша Балчина је неоснован.

-захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милана Дрвенице, адвоката Боривоја Ћурчина је недозвољен.

У захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, адвоката Ђорђа Папулића и Уроша Балчина наводи се да је од окривљеног АА незаконито одузета опојна дрога, па је у вези с тиме извршено и незаконито вештачење опојне дроге од стране НКТЦ, јер се наведена радња могла спровести само у оквиру посебне доказне радње тајни надзор комуникације из члана 166. ЗКП и тајно праћење из члана 171. ЗКП које према окривљеном АА нису биле одређене, нити је за одређивање тих посебних доказних радњи постојала наредба судије за претходни поступак, због чега су докази прибављени на наведени начин незаконити докази, а побијане пресуде обухваћене су битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 286. став 1. ЗКП прописано је ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка.

Одредбом члана 286. став 2. ЗКП, прописано је да у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана, полиција може: да тражи потребна обавештења од грађана; да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага; да за неопоходно потребно време, а најдуже до 8 часова ограничи кретање на одређеном простору; да предузме потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета; да распише потрагу за лицем или предметима за којима се трага; да у присуству одговорног лица прегледа одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да по потреби одузме, да предузме друге потребне мере и радње. О чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети саставиће се записник или службена белешка.

Из списа предмета произилази да су полицијски службеници ПУ Панчево ББ, ВВ и ГГ током овог кривичног поступка саслушани као сведоци на околности свог поступања критичном приликом, да су у својим исказима навели да су на основу оперативних података пропратили Милана Дрвеницу и да су поступали у складу са тим подацима, описали начин на који су одузели опојну дрогу од окривљеног АА, као и да су том приликом предузели и друге радње у складу са својим овлашћењима, о чему су сачињени записници.

По налажењу Врховног касационог суда, одузимањe дроге од окривљеног АА, а касније и вештачењe одузете дроге, што представља доказе у овом кривичном поступку, обављени су у складу са овлашћењима полиције прописаним чланом 286. ЗКП, тако да за предузимање тих радњи није било потребно одређивање посебних доказних радњи из члана 166. и члана 171. ЗКП, па су наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева којима се на наведени начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП од стране овога суда оцењени као неосновани.

Браниоци окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, адвокати Ђорђе Папулић и Урош Балчин у захтеву наводе да су записници о претресању стана Милана Дрвенице од 12.01.2016. године и 18.08.2017. године, записник о претресању стана Владе Радивојева од 18.08.2017. године, потврде о привремено одузетим предметима од Милана Дрвенице од 12.01.2016. године и 19.08.2017 године и потврда о привремено одузетим предметима од Владе Радивојева од 18.08.2017. године незаконити докази, јер су сви предмети – дрога – одузети по потврдама по временском завршетку претреса. У захтеву за заштиту законитости се наводи да из напред наведеног произилази да дрога није одузета приликом претреса - што није у складу са чланом 153. став 1. ЗКП, као и да је јавни тужилац обавештен тек након претреса, да у записницима о претресима нема података где су предмети пронађени, као и да записници не садрже образложење због чега је претрес вршен ноћу, из којих разлога су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

У захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, наводи се и да је окривљени АА у својству осумњиченог без поуке о својим правима и без браниоца, иако је у конкретном случају стручна одбрана била обавезна, па се и на наведеном доказу пресуда не може заснивати, због чега је и на тај начин учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује као неосноване. Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости браниоци окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, истицали су и у жалбама изјављеним против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да се првостепена пресуда заснива на доказима који су изведени у складу са одредбама Законика о кривичном поступку (страна 4 став 4 и 5 и страна 5 став 1 другостепене пресуде), које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева, као основ подношења захтева наведена је повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП која је образложена тиме да не постоје докази да су ови окривљени опојну дрогу држали ради продаје, већ за сопствену употребу, о чему сведочи вештачење које је обављено у овом кривичном поступку, због чега је, а имајући у виду измену закона, применом члана 5. КЗ, њихове радње требало квалификовати као кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда на наведени начин у захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљених Милана Дрвенице и Владе Радивојева указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и даје другачија оцена изведених доказа у овом кривичном поступку у односу на оцену суда, што не представља разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости, па се овај суд, у изнете наводе захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених није упуштао.

Бранилац окривљеног Милана Дрвенице, адвокат Боривој Ћурчин захтев за заштиту законитости поднео је због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правоснажним одлукама (у захтеву се наводи да је окривљени наркоман и зависиник од дроге која је заплењена, да на пластичној кеси нису нађени ДНК трагови овог окривљеног, а да је то условило погрешну правну квалификацију, због чега је и казна превисоко одмерена), али како наведено у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља разлог због кога би окривљени и његов бранилац могли поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд је поднети захтев оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врхови касациони суд је донео одлуку као у изреци и то у ставу првом на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, а у ставу другом на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                     Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                              Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић