Пресудом Вишег суда у Новом Саду Кж1 бр. 64/15 од 07.07.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ђ.В., адв.др Н.А., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП с предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе нижестепене пресуде или само другостепену пресуду и предмет врати суду на поновно одлучивање пред потпуно измењеним већем или пак да исте преиначи у складу са предлозима из захтева. Предложио је да Врховни касациони суд у смислу члана 486. став 2. ЗКП о седници већа Врховног касационог суда обавести браниоца окривљеног, а затим одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи, односно прекине.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. Законика о кривичном поступку, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ђ.В., адв.др Н.А., је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за њено подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени у смислу одредбе члана 71. тачка 5) ЗКП, такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле, због повреде одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног Ђ.В., као разлог подношења захтева за заштиту законитости, истиче општу одредбу повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док у образложењу захтева наводи да је првостепена пресуда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела принуда из члана 135. став 2. у вези става 1. КЗ, донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 432. став 2. тачка 2) ЗКП, јер је изрека пресуде противречна разлозима пресуде, да пресуда нема разлога или су исти потпуно нејасни и у знатној мери противречни. Поред тога, у захтеву се истиче да је и чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено, а изведени докази оцењени супротно одредби члана 16. став 1. ЗКП.

Како се изнетим наводима захтева браниоца окривљеног правноснажна пресуда у суштини побија због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а што нису разлози због којег окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу очлана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Записничар-саветник,                                                                                                       Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                                        Невенка Важић,с.р.