Испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. ЗКП, Врховни касациони суд је оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Бранилац окривљеног у захтеву указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) и 9) и став 2. тачка 1) ЗКП, међутим, не наводи конкретно у чему се ове повреде састоје, већ истиче да је суд погрешно тумачио исказ окривљеног АА и да је приликом доношења одлуке одбацио кључни, нови доказ - писану потврду којом се побија сама суштина предметног кривичног дела и чињеничног описа дела у правноснажној пресуди, а да је у исто време одлучио о суштини ове потврде као доказу, те се дакле, упустио у меритум, а на који начин је прекорачио своја овлашћења приликом доношења одлуке по захтеву за понављање кривичног поступка. Поред тога у захтеву се истиче да „суд упорно одбија да изведе управо кључне доказе одбране којима се доказује невиност његовог брањеника, те висина противправне имовинске користи, као и да изведе било какве доказе који иду у правцу испитивања сведока ББ и ВВ ... везано за пословање млекаре“, а на који начин је према ставу браниоца суд у побијаним одлукама прекорачио своја овлашћења приликом одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка, при чему није ни потпуно решио предмет захтева за понављање кривичног поступка.

По налажењу Врховног касационог суда, изложеним наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у суштини се оспорава правилност чињеничних утврђења и оцена доказа на којима се заснива закључак првостепеног суда да понуђене нове чињенице и нови докази нису таквог значаја да би могли бити основ за понављање поступка у смислу одредбе члана 473. став 1. тачка 3) ЗКП, а што не може бити предмет испитивања од стране Врховног касационог суда по поднетом захтеву за заштиту законитости, јер не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца.

Имајући у виду да су у поднетом захтеву само формално означене повреде закона због којих је подношење захтева дозвољено (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 438. став 1. тачка 8) и 9) и став 2. тачка 1) ЗКП), те да се захтевом указује на разлоге који у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представљају законски основ за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца (повреда одредаба члана 473. став 1. тачка 3) ЗКП), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                              Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић