Кзз 885/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 885/2015
22.10.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног З.Р., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног З.Р., адвоката Б.Ј., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Бечеју К 67/12 од седници већа одржаној 22.10.2015. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.Р., адвоката Б.Ј., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Бечеју К 67/12 од 12.05.2015. године и Вишег суда у Зрењанину тачка 1) ЗКП, док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у преосталом делу ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бечеју К 67/12 од 12.05.2015. године окривљени З.Р. је оглашен кривим да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда и то тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. На основу члана 297. став 5. у вези члана 86. КЗ према окривљеном З.Р. изречена је мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од три месеца, рачунајући од дана правноснаности пресуде. Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 114.538,30 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног З.Р. и Основног јавног тужиоца у Бечеју, а пресуда Основног суда у Бечеју К 67/12 од 12.05.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног З.Р., адвокат Б.Ј., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновни поступак првостепеном суду пред потпуно измењеним већем или да преиначи другостепену побијану пресуду и окривљеног ослободи оптужбе и досуди му трошкове кривичног поступка.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, и након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим наводи да је првостепени суд приликом утврђивања чињеничног стања користио као доказ записник о увиђају саобраћајне незгоде 164/2010 од 01.12.2010. године и узео као релевантне све чињенице са тог записника, осим дела записника у којем је наведено да на лицу места није било никаквих трагова, при чему суд истовремено узима у обзир и „кроки скицу“ лица места и из ње утврђује да су критичном приликом на лицу места саобраћајне незгоде постојали трагови гребања. По оцени браниоца таква скица није могла да се сматра саставним делом записника о увиђају, будући да је прибављена тек после пет година од дана када се саобраћајна незгода догодила, а правило је да се „кроки скица“ сачињава на лицу места непосредно након саобраћајне незгоде, након чега се на основу те скице врши програмско цртање и приказ саобраћајне незгоде на рачунару, а самом поступку сачињавања записника о увиђају претходи сачињавање „кроки скице“. Због наведеног бранилац сматра да се наведена „кроки скица“ која је накнадно направљена није могла постати саставни део записника о увиђају и није се могла користити као доказ у овом поступку, поготово имајући у виду да се за разлику од записника о увиђају саобраћајне незгоде из наведене „кроки скице“ утврђује да постоје трагови гребања на лицу места саобраћајне незгоде.

Међутим, по налажењу овог суда, а како саставни део записника о увиђају саобраћајне незгоде 164/10 од 01.12.2010. године чине скица лица места и криминалистичко техничка документација који се, као делови записника, не могу изоловно посматрати и ценити као посебни докази, већ у склопу целокупног записника, те имајући у виду да је предметни записник о увиђају сачињен у одговарајућој форми (која се захтевом за заштиту законитости не оспорава), од стране овлашћеног лица, а у складу са тада важећим Закоником о кривичном поступку, то исти представља законит доказ, због чега су наводи браниоца окривљеног да су побијане пресуде засноване на доказу на коме се по одредбама ЗКП не могу заснивати, односно да су исте донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, по оцени овог суда неосновани.

Сасвим је друго питање постојања одређених контрадикторности између чињеница унетих у сам записник о увиђају саобраћајне незгоде и скице лица места која је саставни део записника, јер то питање је у домену оцене доказа од стране нижестепених судова и утврђеног чињеничног стања у побијаним пресудама које се захтевом за заштиту законитости не може оспоравати, при чему нижестепени судови чињеницу да су критичном приликом на лицу места постојали трагови кочења, осим са наведене скице лица места, утврђују и из других доказа као што је фотодокументација сачињена на лицу места.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да оба вештака током поступка нису могла да утврде где је било место контакта два возила критичном приликом, па је нејасно како су вештаци могли да дођу до закључка да је до контакта дошло на левој коловозној траци у односу на смер кретања возила окривљеног. При томе, сведок који је саслушан током поступка Д.Г. и који је сачинио „кроки скицу“, по тврдњама одбране није био критичном приликом на лицу места како су то погрешно закључили нижестепени судови, због чега вештаци саобраћајне струке приликом израде налаза и мишљења нису имали довољно материјалних доказа на основу којих би могли да дају налазе и мишљења. Надаље, бранилац истиче и то да у току првостепеног поступка суд није добро оценио исказе сведока Н.А. и М.Р.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен.

Записничар - саветник                                                                                    Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                 Бата Цветковић,с.р.