Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 89/10
31.03.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С. Р., због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз.551/08 од 09.12.2009. године, подигнутом против правноснажне пресуде Окружног суда у Београду Кж.3434/2007 од 17.03.2008. године, у седници већа одржаној дана 31.03.2010. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

            УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз.551/08 од 09.12.2009. године и УТВРЂУЈЕ да је правноснажном пресудом Окружног суда у Београду Кж.3434/2007 од 17.03.2008. године повређен кривични закон у корист окривљеног С. Р. (члан 369. тачка 1. Законика о кривичном поступку).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.1930/06 од 28.12.2006. године окривљени С. Р. оглашен је кривим за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика (КЗ) и изречена му је условна осуда тако што је утврђена казна затвора у трајању од 3-три месеца и истовремено одређено да се она неће извршити ако окривљени у року од 1-једне године не учини ново кривично дело, с тим да му се у случају опозивања условне осуде у утврђену казну затвора има урачунати време проведено у притвору од 09.12.2006. године до 28.12.2006. године. Према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то: возачка дозвола Републике Аустрије серијски бр.... и дозвола боравка Републике Аустрије  серијски бр...., издате на име окривљеног.

 

Окружни суд у Београду, пресудом  Кж.3434/2007 од 17.03.2008. године, уважио је жалбу браниоца окр. С. Р., адв. Н. Ц., преиначио наведену првостепену пресуду и окривљеног, применом одредбе члана 355. тачка 1. Законика о

 

кривичном поступку (ЗКП) ослободио оптужбе за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези са ставом 1. КЗ.

Републички јавни тужилац Србије подигао је захтев за заштиту законитости Ктз.551/08 од 09.12.2009. године против наведене пресуде Окружног суда у Београду, због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд Србије уважи захтев и констатује да је наведеном пресудом повређен кривични закон у корист окривљеног.

 

Бранилац окр. С. Р., адв. Н. Ц., поднео је одговор на захтев за заштиту законитости, наводећи да је захтев неоснован јер поступцима окривљеног није нарушен правни систем Републике Србије и употребљене исправе немају важност за исти и нису дефинисане Кривичним закоником, па је предложио да Врховни касациони суд захтев одбије као неоснован.

 

Врховни касациони суд је поступио у смислу одредаба члана 422. став 2. и 3. ЗКП, с тим да о седници већа није могао обавестити окр. С. Р. јер је по извештају достављача одсељен са адресе која се налази у списима предмета, па је у седници већа одржаној у одсуству обавештеног Републичког јавног тужиоца и у одсуству окривљеног, а у присуству његовог браниоца адв. Н. Ц., размотрио све списе овог предмета са пресудом против које је поднет захтев и по оцени навода и предлога изнетих у захтеву, нашао:

 

Захтев за заштиту законитости је основан.

 

Првостепеном пресудом утврђено је да је окривљени јула месеца 2006. године набавио лажне исправе и то: возачку дозволу Републике Аустрије серијски бр.... и дозволу боравка Републике Аустрије серијски бр.... издате на његово име у намери да их употреби као праве и затим их употребио тако што их је дана 09.12.2006. године у Београду на Аеродрому ''Н. Т.'' показао овлашћеном лицу граничне полиције приликом редовне пасошке контроле.

 

Окружни суд у Београду као другостепени суд, решавајући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде, нашао је да у наведеним радњама окривљеног нису садржана законска обележја кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. став 2. у вези са ставом 1. КЗ за које је оптужен и првостепеном пресудом оглашен кривим, уз образложење да предметна лажна документа немају карактер исправе која може да послужи као доказ у правном саобраћају Републике Србије, па је својом пресудом применом члана 355. тачка 1. ЗКП окривљеног ослободио од оптужбе за наведено кривично дело.

 

Међутим, основано се у захтеву за заштиту законитости истиче да изнето правно становиште другостепеног суда није правилно и да је тај суд, доносећи ослобађајућу пресуду у овом случају, учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 1. ЗКП у корист окривљеног. То имајући у виду да се исправом, у смислу члана 112. став 26. КЗ, сматра сваки предмет који је подобан или одређен

да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, а да је окривљени предметна лажна лична документа, као јавне исправе издате од стране надлежног органа стране државе (Републике Аустрије), употребио на територији Републике Србије односно показао их овлашћеном представнику државног органа Републике Србије као доказ идентитета и права боравка на територији наведене стране државе како би, према сопственом казивању, на основу тих докумената прешао државну границу Републике Србије, па се ради о исправама које имају доказну снагу у правном саобраћају Републике Србије, што се основано из изнетих разлога истиче у захтеву, односно о исправама које имају карактер лажне јавне исправе у смислу члана 355. став 2. КЗ.

Зато је захтев за заштиту законитости уважен као основан и утврђено да је пресудом Окружног суда у Београду Кж.3434/2007 од 17.03.2008. године повређен кривични закон у корист окр. С. Р. (члан 369. тачка 1. ЗКП) јер је ослобођен од оптужбе за кривично дело из члана 355. став 2. у вези са ставом 1. КЗ иако у радњама које су му стављене на терет стоје законска обележја тог кривичног дела, при том не дирајући у наведену правноснажну пресуду.

 

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. и члана 32. Закона о уређењу судова (''Сл. гласник РС'' 116/2008), те члана 24. став 7. ЗКП, односно члана 10. Закона о изменама и допунама ЗКП (''Сл. гласник РС'' број 72/2009), а применом  члана 425. став 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                         За председника већа

 

                                                                                                                  судију,

 

Наташа Бањац,с.р.                                                                  Горана Чавлину

                                                                                                судија Невенка Важић, с.р.