Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ј.К., због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и његове супруге А.К. и захтеву за заштиту законитости окривљеног Ј.К., поднети против правноснажних пресуда Основног суда у Неготину К 137/2013 од 31.03.2014. године и Вишег суда у Неготину Кж 80/2014 од 05.08.2014. године, у седници већа одржаној дана 13.10.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољени захтеви за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и његове супруге А.К. и окривљеног Ј.К., поднети против правноснажних пресуда Основног суда у Неготину К 137/2013 од 31.03.2014. године и Вишег суда у Неготину Кж 80/2014 од 05.08.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину К 137/2013 од 31.03.2014. године, окривљени Ј.К. оглашен је кривим због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци. Том пресудом окривљени је обавезан да у корист буџетских средстава суда на име паушала плати износ од 2.000,00 динара, а на име трошкова поступка исплаћених из буџетских средстава суда износ од 2.100,00 динара све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, док је одлучено да трошкови кривичног поступка исплаћени из буџетских средстава суда на име награде браниоцу по службеној дужности у износу од 12.000,00 динара падају на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Вишег суда у Неготину Кж 80/2014 од 05.08.2014. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Ј.К. и његовог браниоца и пресуда Основног суда у Неготину К 137/2013 од 31.03.2014. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су:

- окривљени Ј.К. и његова супруга А.К., због повреде одредби члана 32. став 1. и члана 36. Устава Републике Србије, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и да истовремено одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи;

- окривљени Ј.К., због повреде одредби члана 32. став 1. и члана 36. Устава Републике Србије, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и да истовремено одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи.

Врховни касациони суд је, одржао седницу већа у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са захтевима за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и његове супруге А.К., па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и његове супруге А.К., су недозвољени.

Наиме, како је одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца, то је Врховни касациони суд нашао да окривљени није овлашћен да сам поднесе захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке, већ да је овлашћен да то учини искључиво преко свог браниоца, а такође да супруга окривљеног није овлашћена да поднесе захтев за заштиту законитости, због чега је захтев за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и заједнички захтев за заштиту законитости окривљеног Ј.К. и његове супруге А.К., као недозвољене одбацио.

Руковођен изнетим разлозима, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа, судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                             Драгиша Ђорђевић,с.р.