.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 907/2015
21.10.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Радмиле Драгичевић-Дичић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Р.В., због продуженог кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Р.В., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 5К бр. 1355/10 од 16.03.2015. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 127/15 од 14.07.2015. године, у седници већа одржаној дана 21.10.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног Р.В., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 5К бр. 1355/10 од 16.03.2015. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 127/15 од 14.07.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крушевцу 5К бр. 1355/10 од 16.03.2015. године окривљени Р.В. оглашен је кривим због продуженог кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и става 1. у вези члана 61. Кривичног законика за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одређено да се она неће извршити ако окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 20.000,00 динара а на име паушала 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.
Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 127/15 од 14.07.2015. године поводом жалбе окривљеног а по службеној дужности преиначена је првостепена пресуда тако што је суд окривљеног огласио кривим због продуженог кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и става 1. у вези члана 61. Кривичног законика за које му је изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одредио да се она неће извршити уколико окривљени за време од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док су жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу и окривљеног одбијене као неосноване. Истом пресудом окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 44.000,00 динара а не име паушала износ од 10.000,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је окривљени Р.В. због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и укине обе нижестепене пресуде.
Врховни касациони суд је, одржао седницу већа, у смислу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости окривљеног Р.В. је недозвољен.
Чланом 482. став 1. ЗКП-а прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику. Према одредби члана 483. став 1. ЗКП-а, лица овлашћена за подношење овог ванредног правног лека су Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а ставом 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Како из цитираних законских одредби јасно произилази да окривљени нема овлашћење за подношење овог ванредног правног лека, осим преко браниоца, то је његов захтев Врховни касациони суд оценио као недозвољен (поднет од неовлашћеног лица), те га је ваљало одбацити.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2), у вези члана 483. ств 3. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Невенка Важић, с.р.
