Бранилац окривљеног АА - адвокат Мирослав Тешић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, без прецизирања законског разлога прописаног одредбом члана 485. став 4. ЗКП, али из његових навода произилази да указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП имајући у виду да наводи да је спроведен поступак вештачења преко вештака електро струке а да окривљени није обавештен о томе. Поред наведеног, сведоци – радници оштећеног су саслушани пред Првим јавним тужилаштвом у Београду без присуства окривљеног или његовог браниоца, односно окривљени није ни био обавештен о њиховом саслушању.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 123. ЗКП је између осталог прописано да се вештаку може одобрити да поднесе писани налаз и мишљење, у року који одреди орган поступка а након завршеног вештачења, орган поступка обавештава странке које вештачењу нису присуствовале да записник о вештачењу или писани налаз и мишљење могу разгледати и копирати и одређује рок у коме могу да изнесу своје примедбе.

Како, дакле, законом није прописано обавезно присуство странака вештачењу, већ обавеза органа поступка да странкама које нису присуствовале вештању достави записник о вештачењу или писани налаз и мишљење, што је у конкретном случају учињено, то су супротни наводи браниоца окривљеног од стране овога суда оцењени као неосновани.

Надаље, из списа предмета произилази да су сведоци ББ и ВВ, запослени у ЕПС Дистрибуцији ДОО, саслушани пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду, по замолници ОЈТ у Пријепољу Кт.бр.19/2019, без присуства браниоца окривљеног, те на главном претресу одржаном дана 19.01.2023. године, поново саслушани у присуству браниоца окривљеног, којом приликом су одговарали на питања браниоца окривљеног, да би на главном претресу одржаном дана 05.03.2024. године суд донео решење да се прочитају ранији искази сведока ББ и ВВ, на коју одлуку суда странке, па ни окривљени и његов бранилац, нису имали примедби, на који начин је обезбеђена контрадикторност поступка, односно дата могућност окривљеном и браниоцу да постављају питања сведоцима, коју могућност је одбрана и користила. Будући да су сведоци на главном претресу изјавили да остају при исказима које су дали пред јавним тужиоцем, те да су у том смислу искази сведока дати пред јавним тужицем, идентични исказима датим на главном претресу, то се, имајући у виду целину ове доказе радње, претходни искази дати пред јавним тужиоцем не могу посматрати као посебан доказ.

Имајући у виду све наведено, наводи браниоца окривљеног АА - адвоката Мирослава Тешића којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП-а, оцењени су као неосновани.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи и да је изрека пресуде неразумљива, на који начин указује на битну повреду одредаба кривичног постука из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, као и да је изрека пресуде противречна сама себи и са наведеним разлозима из образложења пресуде, да кључни разлози о чињеницама које су предмет доказивања нису ни наведени, на који начин указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Надаље, захтевом се наводи и да је погрешно утврђено чињенично стање, да током поступка није утврђено да ли је окривљени оштетио предметна бројила односно да ли су његовим деловањем створени услови да се у бројило увуче парче целулоидне траке, као и да је окривљени у својој одбрани навео да су спорна бројила постављена 70-их година прошлог века, да се никада нико од представника оштећеног није појавио да их контролише и баждари и да су спорна бројила два дана након контроле замењена новим дигиталним бројилима, па је закључак браниоца да се не може искључити могућност да су бројила оштећена након демонтирања, те да не постоји ни један материјални доказ који недвосмислено говори да је окривљени крив за предметно кривично дело.

Изнети наводи браниоца окривљеног, по налажењу овога суда, представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажним одлукама и оцене доказа дате од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама.

Како битна повреда одредаба кривичног постука из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд у овом делу захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Мирослава Тешића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев браниоца окривљеног у односу на наведену повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу захтев одбацио, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                        Председника већа-судија

Весна Зарић,с.р                                                                                                                    Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић