На основу члана 350. став 5. КЗ, од окривљеног АА одузето је путничко моторно возило марке „Фијат ...“ регистарских таблица ..., са кључем за стартовање и са саобраћајном дозволом, као средство извршења кривичног дела.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр. 29/21 од 28.04.2021. године, одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног ББ, а пресуда Вишег суда у Врању К број 49/20 од 29.10.2020. године, потврђена.

Против наведених правоснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднели су:

- бранилац окривљеног АА – адвокат Младен Васић, због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП, не наводећи тачно о којој повреди се ради, с тим што из образложења произилази да указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде у односу на окривљеног и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

- бранилац окривљеног ББ – адвокат Небојша Симић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или да побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ББ ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд доставио је по примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, те након оцене навода изложених у захтевима, нашао:

Захтеви су неосновани.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Младен Васић захтев подноси због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП, не опредељујући конкретно ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, а у образложењу захтева наводи да је у изреци правноснажне пресуде наведено да је окривљени омогућио недозвољен транзит већег броја лица (страних држављана, 22 мигранта из Сирије), а да је чланом 350. став 3. КЗ као квалификаторна околност одређено „кријумчарење већег броја лица“, што подразумева да учинилац омогућава другом недозвољено прелажење државне границе, а не да омогућава недозвољен транзит већег броја лица. Како према ставу браниоца транзит већег броја лица не представља квалификаторну околност кривичног дела због ког је окривљени оглашен кривим, то је у конкретном случају дошло до погрешне примене закона, и то одредбе члана 350. КЗ.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, нису основани.

Одредбама члана 350. став 2. КЗ, прописано је да кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи врши онај ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, а ставом 3. истог члана прописан је тежи облик, а који постоји ако је дело из става 2. учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица.

Према чињеничном опису у изреци правноснажне пресуде, окривљени АА је, заједно са осталим окривљенима „по претходном договору свестан забрањености свога дела, а ради прибављања материјалне користи у износу од 250 евра омогућио недозвољен транзит већем броју лица, страних држављана, 22 мигранта из Сирије, на релацији Босилеград-Београд“ омогућивши недозвољен прелаз-транзит кроз Србију у правцу земаља ЕУ илегалним мигрантима из Сирије, које су кријумчарили, а који су претходно уз помоћ НН лица ван места одређеног за прелаз државне границе илегално прешли границу Бугарске према Србији, без валидних путних исправа за боравак и улазак у Србију, на тај начин што је управљао возилом бугарских регистарских ознака, марке „Фијат ...“ ... и имао улогу „чистача“, тако што је контролисао да ли се на путу налазе полицијски службеници и да ли има контрола... при чему је био свестан свог дела, хтео његово извршење и био свестан да је исто забрањено.

У овако описаним радњама окривљеног АА произилазе сва обележја, како објективна, тако и субјективна, кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350. став 3. у вези става 2. у вези члана 33. КЗ, обзиром да је окривљени оглашен кривим да је по претходном договору са другим лицима, у намери да прибави себи или другим лицима против-правну имовинску корист, омогућио недозвољен транзит кроз Србију већем броју страних држављана-22 мигранта из Сирије и кријумчарио већи број лица.

Наиме, радња извршења предметног кривичног дела (став 2) састоји се у омогућавању другом да недозвољено пређе границу Србије, омогућавању да недозвољено борави у Србији или омогућавању транзита преко територије Србије, а лице коме се омогућава недозвољени прелаз границе, недозвољени боравак или недозвољени транзит не сме бити држављанин Србије. Дакле, кријумчарење људи подразумева и транзит страних држављана преко територије Србије.

Квалификовани облик овог кривичног дела (став 3) постоји, поред осталог, у случају када је дело из става два учињено тако што је кријумчарен већи број лица, као у конкретном случају, обзиром да је према изреци пресуде окривљени омогућио транзит 22 страна држављанина, миграната из Сирије. Стога су оглашавајући окривљеног кривим за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 3. у вези става 2. у вези члана 33. КЗ нижестепени судови правилно применили кривични закон, док су наводи браниоца окривљеног АА којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП неосновани.

Неоснован је и захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ – адвоката Небојше Симића, којим се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. С тим у вези, бранилац у захтеву истиче да је правноснажна пресуда заснована на исказима осумњичених ВВ и ГГ датим на записницима о саслушању пред Основним јавним тужилаштвом у Владичином Хану дана 01.09.2016. године у предмету КТ број 506/16, те да је приликом сачињавања наведених записника извршена доказна радња препознавања лица супротно одредбама члана 90. став 1. и 3. ЗКП, обзиром да су осумњичени ВВ и осумњичени ГГ изјавили да окривљеног ББ раније нису видели и да су према слици коју им је показао тужилац навели да се ради о окривљеном ББ.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Ово стога што из списа предмета произилази да током кривичног поступка није извршена доказна радња препознавања лица из члана 90. и 100. ЗКП, нити је пресуда заснована на наведеној доказној радњи, већ се у конкретном случају ради о оцени одбрана осумњичених ВВ и ГГ у вези са учешћем окривљеног ББ у извршењу предметног кривичног дела. Стога су нижестепене пресуде засноване на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку правноснажна пресуда може заснивати, док је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ у овом делу неоснован.

У осталом делу захтева, бранилац окривљеног ББ указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, истицањем да је изрека пресуде противречна разлозима пресуде, те да су дати разлози нејасни, противречни и „недовољни за законитост побијане пресуде“, па како ова повреда не представља законски разлог због ког је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца због повреде закона, то се Врховни касациони суд није ни упуштао у разматрање ових навода.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ одбијени су као неосновани.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић