.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 961/2018
18.09.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Соње Павловић, Веска Крстајића и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Драгана Грковића и др., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтевима за заштиту законитости браниоца окр. Драгана Грковића, адв. Недељка Мартиновића и браниоца окр. Михајла Јовановића, адв. Бранислава Манића, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Панчеву К 18/17 од 02.02.2018. године и Апелационог суда у Београду Кж1 343/18 од 10.05.2018. године, у седници већа одржаној 18.09.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Драгана Грковића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Панчеву К 18/17 од 02.02.2018. године и Апелационог суда у Београду Кж1 343/18 од 10.05.2018. године, а захтев браниоца окривљеног Михајла Јовановића, поднет против истих пресуда, ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Панчеву К 18/17 од 02.02.2018. године, оглашени су кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осуђени и то окр. Драган Грковић на казну затвора у трајању од три године и шест месеци, а окр. Михајло Јовановић на казну затвора у трајању од три године. Истом пресудом окр. АА оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се казна неће извршити ако окривљени за време од једне године не учини ново кривично дело.
Одлучујући о жалбама браниоца окр. Драгана Грковића, окр. Михајла Јовановића и његовог браниоца, Апелациони суд у Београду је пресудом Кж1 343/18 од 10.05.2018. године, одбио жалбе као неосноване и потврдиo првостепену пресуду, док је жалбу браниоца окр. Драгана Грковића изјављену 16.03.2018. године одбацио као неблаговремену.
Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су:
- бранилац окр. Драгана Грковића, адв. Недељко Мартиновић због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд обе пресуде укине и предмет врати на поновно суђење или да исти преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе;
- бранилац окр. Михајла Јовановића, адв. Бранислав Манић због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони захтев усвоји и предмет врати на поновно одлучивање Вишем суду у Панчеву.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљених, па је нашао да је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Драгана Грковића недозвољен а да је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Михајла Јовановића неблаговремен.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, такстативно су набројане повреде закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом, а које представљају разлоге из којих овлашћено лице (члан 483. ЗКП) може поднети захтев за заштиту законитости – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Иако бранилац окр. Драгана Грковића, као разлог подношења захтева наводи повреду закона, у захтеву не опредељује конкретно ни једну повреду закона која у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. У образложењу захтева бранилац наводи да је Апелациони суд у Београду својом пресудом од 10.05.2018. године, одбио као неосновану његову жалбу од 13.03.2018. године, а да је у другом ставу наведене пресуде жалбу од 16.03.2018. године одбацио као неблаговремену иако се није радило о новој жалби већ о допуни жалбе од 13.03.2018. године. Таквим поступањем, према захтеву, Апелациони суд у Београду је повредио закон јер је повредио право окривљеног Драгана Грковића на одбрану, на приступ суду и на правично суђење.
Изнетим наводима захтева, бранилац у суштини указује на повреду Уставом гарантованих права окривљеног, међутим, уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда у за људска права, што је, у смислу члана 484. ЗКП, обавеза подносиоца захтева уколико се захтев подноси из разлога предвиђеног одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.
Цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреда тог законика учињених у првостепеном поступку и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.
Имајући у виду цитирану законску одредбу, те чињенице да је окр. Михајло Јовановић пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 343/18 од 10.05.2018. године, примио 05.06.2018. године, па је последњи дан за подношење захтева за заштиту законитости био 05.07.2018. године, (четвртак), а да је његов бранилац, адв. Бранислав Манић захтев за заштиту законитости поднео препорученом пошиљком дана 18.07.2018. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 3. и 4. ЗКП, то је захтев за заштиту законитости неблаговремен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. и 484. ЗКП, у односу на окр. Драгана Грковића и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, у односу на окр. Михајла Јовановића, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
