Против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 228/21 од 13.05.2021. године захтев за заштиту законитости поднео је благовремено бранилац окривљеног, адвокат Јелена Васић, с тим што из садржине захтева произилази да се истим побија и пресуда Основног суда у Новом Саду К-862/20 од 24.12.2020. године, а због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, другостепену пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање Апелационом суду у Новом Саду пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на указану битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП је основан.

Из списа предмета произилази, да је окривљеном оптужницом Основног јавног тужиоца у Новом Саду Кти 23/20 од 30.04.2020. године стављено на терет кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 2. и 1. Кривичног законика, која је решењем Основног суда у Новом Саду Кв-893/2020 од 19.05.2020. године потврђена.

Апелациони суд у Новом Саду је решењем Кж2 1063/20 од 01.07.2020. године одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА изјављену против решења Основног суда у Новом Саду Кв-893/2020 од 19.05.2020. године којим је опужница потврђена и том приликом поступао је у већу састављеном од судија Ђурђине Бјелобабе, председника већа, Зорана Париповића и Здравка Писарића, чланова већа.

Након што је пресудом Основног суда у Новом Саду К-862/20 од 24.12.2020. године окривљени АА оглашен кривим за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 2. и 1. Кривичног законика, жалбе на првостепену пресуду поднели су Основни јавни тужилац у Новом Саду и бранилац окривљеног. Поступајући у другостепеном поступку, веће Апелационог суда у Новом Саду је донело пресуду Кж1 228/21 од 13.05.2021. године у већу састављеном од судија Ђурђине Бјелобабе, председника већа и Зорана Париповића и Светлане Томић Јокић, чланова већа.

Дакле, неспорна је чињеница да су судије Ђурђина Бјелобаба, као председник већа и судија Зоран Париповић, као члан већа, осим што су одлучивали о потврђивању оптужнице, учествовали и у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом у већу Апелационог суда у Новом Саду поводом изјављених жалби на првостепену пресуду.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано је да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Одредбом члана 37. став 1. ЗКП, прописани су разлози из којих судија мора бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету и то тачком 4) уколико је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Дакле, установа изузећа у кривичном поступку уведена је у циљу обезбеђења претпоставке непристрасности судије, те по налажењу Врховног касационог суда судија који је у одређеном кривичном поступку одлучивао по жалби на решење о потврђивању оптужнице, има формирано предубеђење како у односу на кривично дело, тако и у односу на окривљеног, које је таквог квалитета и значаја да је учешће тог судије у доношењу одлуке по поднетом редовном правном леку против пресуде у том истом предмету искључено, те да је морао бити изузет у смислу наведених процесних одредаба.

С обзиром да је због учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 37. тачка 4) ЗКП, укинута другостепена пресуда, Врховни касациони суд се није упуштао у оцену осталих истакнутих повреда закона, на које се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, с тим што ће другостепени суд у поновном поступку најпре отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом, а уз то имаће у виду и остале наводе изнете у поднетом захтеву, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Из напред изнетих разлога, суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                     Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                          Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић