Пресудом Апелационог суда у Београду Кж3 16/16 од 01.06.2016. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Б.Д. и његовог браниоца адв. В.В. и браниоца окривљеног Г.П., адв. Р.Ј., а пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 658/15 од 28.12.2015. године, потврђена.

Против правноснажних пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 658/15 од 28.12.2015. године и Кж3 16/16 од 01.06.2016. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.Д., адв. В.В., без истицања посебних законских разлога, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев а побијане пресуде преиначи тако што ће одбити жалбу поступајућег тужиоца а да пресуду Вишег суда у Београду потврди или пак да укине у целини и другостепену и трећестепену пресуду Апелационог суда у Београду и наложи да Апелациони суд у Београду, у поновљеном поступку, у другом степену, пред потпуно измењеним већем, размотри жалбе бранилаца.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Д., адв. В.В., је недозвољен.

Побијајући правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 658/15 од 28.12.2015. године и Кж3 16/16 од 01.06.2016. године бранилац окривљеног Б.Д., адв. В.В., у поднетом захтеву за заштиту законитости не означава ни једну повреду закона због које је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости. Из образложења захтева и навода да се трећестепено судско веће позвало само на доказе „сумарно“ набројане као вештачења медицинске и техничке струке, и трасолошко вештачење, на која суштински као и на судско-медицинска вештачења извршена од стране судског вештака сада покојног проф. др. Д.Д., којима је утврђено да на телу оштећеног - покојника постоје две групе повреда, али да одбрана сматра да постоји још једна повреда коју је оштећени задобио падом преко балкона на улицу, која по свом интензитету и невероватној локацији није била подобна да се одрази на свест и физичке способности оштећеног, а о којој чињеници говоре и налази вештака Ч. и Б., на потпуно различит начин, јер је вештак Б. искључиво анализирао фотодокументацију стару две деценије и то на један по ставу браниоца неприхватљив начин, а вештак Б. искључује могућност да је покојни оштећени могао бити гурнут са терасе ограде балкона, због чега су ови налази вештака противречни и погрешно оцењени од стране Апелационог суда у Београду, а све имајући у виду чињеницу да су критичном догађају осим оштећеног сада пок. Н.П. присуствовала сва три окривљена лица, па је неспорно је да су физички контакт у соби са оштећеним имали и сада окривљени Б.Д. који га је ошамарио али и окривљени Г.П. који га је ударао песницама, док трећеокривљени није узео физичко учешће у овом догађају, произилази да бранилац окривљеног Б.Д. указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа дату од стране другостепеног суда. Осим тога, бранилац окривљеног указује и на повреду одредбе члана 16. ЗКП као и на право суда да слободно оцењује изведене доказе.

Имајући у виду да повреда одредбе члана 16. ЗКП као и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцена доказа у смислу члана 485. став 4. ЗКП нису дозвољени разлози за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног сагласно одредби члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                          Веско Крстајић, с.р.