О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К 1135/11-Кв. 5874/12 од 13.12.2012. године осуђени Н.С., који је пресудом Вишег суда у Београду К 1135/11 од 13.12.2011. године, правноснажном 24.09.2012. године, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, ослобођен је од извршења 25% јединствене казне затвора, тако што је утврђено да се осуђени ослобађа од извршења дела казне у трајању од једне године и одређено да се остатак јединствене казне у трајању од три године према осуђеном изврши, као и да му се у остатак јединствене казне урачуна време проведено у притвору од 25.10.2011. до 13.12.2011. године.

Против наведеног решења Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 936/13 од 05.02.2014. године, због повреде члана 3. Закона о амнестији у вези са чланом 369. тачка 4. ЗКП, („Службени лист СРЈ“ број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ бр. 58/04 ... 76/10), са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и побијано решење преиначи.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио браниоцу окривљеног, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењем против кога је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Одредбом члана 604. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...32/13) прописано је да се законитост радњи предузетих пре почетка примене тог законика оцењује по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 58/04...76/10), па је Врховни касациони суд, у смислу цитиране законске одредбе, испитао законитост и побијаног решења према Законику о кривичном поступку који је важио у време његовог доношења.

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је правноснажним решењем Вишег суда у Београду К 1135/11- Кв. 5874/12 од 13.12.2012. године, на штету окр. Н.С., повређен закон – члан 369. тачка 4. ЗКП у вези са чланом 3. Закона о амнестији.

Из списа предмета се утврђује да је Н.С. пресудом Вишег суда у Београду К 1135/11 од 13.12.2011. године, правноснажном 24.09.2012. године, оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја из члана 348. став 1. КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 25.10.2011. до 13.12.2011. године.

Одредбом члана 3. Закона о амнестији прописано је да се правноснажно осуђена лица, којима је изречена јединствена казна, ослобађају од извршења јединствене казне за проценат ослобођења од извршења казне прописан тим законом, претходно утврђене појединачне казне за кривична дела обухваћена овом амнестијом.

Члан 1. став 1. Закона о амнестији одређује да се ослобађају од извршења 25% изречене казне затвора лица правноснажно осуђена за кривична дела која су прописана законима Републике Србије или су била прописана законима који су престали да важе, а која се на дан ступања на снагу тог закона налазе на издржавању казне затвора у Републици Србији, или још нису ступила на издржавање казне затвора или чији премештај је ради издржавања те казне извршен у иностранству.

Побијаним решењем Вишег суда у Београду осуђени Н.С. ослобођен је од извршења 25% јединствене казне затвора у трајању од четири године, по пресуди истог суда, К 1135/11 од 13.12.2011. године, правноснажној 24.09.2012. године, што чини укупно умањење казне за једну годину.

Врховни касациони суд налази да је доношењем такве одлуке Виши суд у Београду поступио противно одредби члана 3. Закона о амнестији, која одређује да се јединствена казна умањује за проценат ослобођења од извршења претходно утврђене појединачне казне за кривична дела која су обухваћена амнестијом. Тиме је Виши суд у Београду, на штету осуђеног, учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 4. ЗКП, на коју повреду се основано указује у захтеву за заштиту законитости.

Отклањајући наведену повреду закона, Врховни касациони суд је, сходно одредби члана 3. Закона о амнестији, најпре утврдио проценат ослобођења од извршења казне претходно утврђених појединачних казни које су ушле у састав јединствене казне која је предмет одлучивања по Закону о амнестији.

Наиме, јединствена казна затвора у трајању од четири године на коју је Н.С. осуђен пресудом Вишег суда у Београду К 1135/11 од 13.12.2011. године, правноснажном 24.09.2012. године, састоји се од претходно утврђених појединачних казни и то казне затвора у трајању од три године и шест месеци, за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и казне затвора у трајању од осам месеци, за кривично дело недозвољено држање оружја из члана 348. став 1. КЗ.

Имајући у виду предметна кривична дела, Врховни касациони суд је, најпре, за сваку појединачну казну претходно одредио проценат ослобођења од извршења казне, а затим утврдио део казне од чијег је извршења осуђени ослобођен.

Тако је утврђено да се све појединачне казне имају умањити за по 25%, па се казна затвора у трајању од три године и шест месеци, за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ умањује за 10 месеци и 15 дана, а казна затвора у трајању од осам месеци за кривично дело из члана 348. став 1. КЗ, умањује се за два месеца.

Надаље, када се јединствена казна затвора по пресуди Вишег суда у Београду К 1135/11 од 13.12.2011. године правноснажна 24.09.2012. године, умањи за време ослобођења од извршења појединачних казни, које износи укупно једну годину и петнаест дана, одређено је да је остатак казне која се има извршити 2-две године 11-једанаест месеци и 15-петнаест дана, у коју казну се осуђеном урачунава време проведено у притвору од 25.10.2011. до 13.12.2011. године.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, уважењем захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, преиначио решење Вишег суда у Београду К 1135/11-Кв. 5874/12 од 13.12.2012. године и на основу одредбе члана 492. став 1.тачка 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                              Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                            Драгиша Ђорђевић,с.р.