Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кр 1/2022
25.01.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА – адвоката Милета Чогурића, поднетој против решења Врховног касационог суда Кзз 1038/2017 од 24.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 25.01.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Милета Чогурића, поднета против решења Врховног касационог суда Кзз 1038/2017 од 24.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Врховног касационог суда Кзз 1038/2017 од 24.11.2021. године одбијен је као неоснован захтев браниоца окривљеног АА – адвоката Милета Чогурића за накнаду трошкова које је окривљени имао у поступку пред Врховни касационим судом у предмету Кзз 1038/2017.

Против напред наведеног решења бранилац окривљеног АА – адвокат Миле Чогурић поднео је жалбу због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд ожалбено решење преиначи и „одреди да АА има право на трошкове поступка настале пред Врховним касационим судом у предмету Кзз 1038/2017 у износу од 112.500,00 динара“. Бранилац је поставио и захтев за накнаду трошкова за састав жалбе у износу од 45.000,00 динара.

Испитујући дозвољеност поднете жалбе против означеног решења, Врховни касациони суд је нашао да је жалба недозвољена.

Чланом 30. Закона о уређењу судова одређена је надлежност Врховног касационог суда у суђењу и прописано у ставу првом да Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и другим стварима одређеним законом, док је у ставу 2. прописано да Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.