Републички јавни тужилац је у поднеску Ктр I бр. 6/14 од 25.04.2014. године, изнео мишљење да је за поступање у овом предмету надлежан Виши суд у Краљеву, у смислу члана 23. став 2. тачка 2. Закона о уређењу судова.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са образложеним предлогом председника већа - судије Апелационог суда у Крагујевцу и мишљењем Републичког јавног тужиоца, па је нашао да је за одлучивање по жалби јавног тужиоца у овом поступку стварно и месно надлежан Апелациони суд у Крагујевцу.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљени М.Ј. пресудом Основног суда у Краљеву 11К бр. 444/13 од 07.06.2013. године ослобођен оптужбе да је учинио кривично дело пореска утаја из члана 229. став 2. у вези става 1. КЗ и продужено кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. Кривичног законика.

Одредбом члана 24. став 1. тач. 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08 ... 101/13) одређено је да апелациони суд одлучује о жалбама „на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање није надлежан виши суд;“ а одредбом члана 7. Закона о изменама и допунама овог закона („Службени гласник РС“, број 101/2013 који се примењује од 01.01.2014. године), измењена је одредба члана 23. закона тако да је предвиђено да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова „2. за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година.“

Одредбом члана 229. став 2. важећег Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05 ... 104/13) прописано је да ће се учинилац овог кривичног дела (пореска утаја) казнити казном затвора од једне до осам година и новчаном казном а у складу са одредбом члана 357. став 3. у вези става 2. КЗ за кривично дело фалсификовање службене исправе у било ком облику, прописана је казна затвора од три месеца до пет година.

Како се у конкретном случају против окривљеног води поступак и за кривично дело за које је прописана казна затвора преко пет година, то је по ставу Врховног касационог суда за одлучивање по жалби јавног тужиоца на наведену пресуду Основног суда у Краљеву стварно и месно надлежан Апелациони суд у Крагујевцу а не Виши суд у Краљеву. При том је без значаја оцена који ће се кривични закон као блажи, у смислу одредбе члана 5. КЗ, применити у конкретном случају на учиниоца овог кривичног дела - да ли закон који је важио у време његовог извршења или неки од касније донетих, будући да ту оцену може да да само стварно и месно надлежан суд доношењем правноснажне пресуде којом ће утврдити и време извршења кривичног дела као једну од битних околности од којих зависи ова оцена.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и на основу члана 36. став 1. тачка 1. ЗКП-а („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 45/13), одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                      Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                      Невенка Важић, с.р.