Прев 102/2016 атракција стварне надлжности; предмет привредног спора

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 102/2016
02.06.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Гордане Ајншпилер Поповић, Браниславе Апостоловић, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у парници по тужби тужилаца: 1) С.П., 2) Љ.Ђ., 3) И.Ш., 4) С.С. и 5) С.Ј., сви из З., које заступа пуномоћник К.Р., адвокат из З., против тужених: 1) Стечајна маса Б.С. АД у стечају, З., кога заступа пуномоћник З.Ћ., адвокат из З. и ДОО И. у стечају, З., кога заступа пуномоћник С.Р., адвокат из З., ради утврђења потраживања, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5802/15 од 14.01.2016. године, у седници већа одржаној дана 02.06.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

1. НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужилаца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж бр. 5802/15 од 14.01.2016. године.

2. ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж бр. 5802/15 од 14.01.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда у Зрењанину П 30/2014 од 29.05.2015. године, утврђено је као основано потраживање тужиоца П.С. према друготуженом у износу од 170.683,33 динара, а преко утврђеног до траженог износа од 224.741,58 динара тужбени захтев је одбијен; утврђено је као основано потраживање тужиоца Ђ.Љ. према туженом другог реда у износу од 232.372,63 динара, а преко утврђеног до траженог износа од 306.527,91 динара тужбени захтев је одбијен; утврђено је као основано потраживање тужиоца Ш.И. према туженом другог реда у износу од 119.279,63 динара, а преко утврђеног до траженог износа од 147.771,43 динара тужбени захтев је одбијен; утврђено је као основано потраживање тужиоца С.С. према туженом другог реда у износу од 255.962,44 динара, а преко утврђеног до траженог износа од 337.645,76 динара тужбени захтев је одбијен; утврђено је као основано потраживање тужиоца С.Ј. према туженом другог реда у износу од 212.706,88 динара, а преко утврђеног до траженог износа од 280.586,30 динара тужбени захтев је одбијен. Тужени су обавезани да тужиоцима солидарно исплате износ од 204.681,60 динара. Обавезан је тужени другог реда да тужиоцима исплати износ од 118.071,00 динар.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж бр. 5802/15 од 14.01.2016. године, у ставу I изреке, одбијене су жалбе тужилаца, првотуженог и друготуженог као неосноване и потврђена наведена пресуда Привредног суда у Зрењанину. У ставу II изреке, одбијени су захтеви тужилаца, првотуженог и друготуженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиоци су благовремено изјавили ревизију на основу члана 404. ЗПП.

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 404. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11) и члана 14. Закона о изменама и допунама ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови да се о ревизији тужилаца одлучује као о посебној ревизији.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, измењеном одредбом члана 14. Закона о изменама и допунама ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Ценећи разлоге тужилаца за одлучивање о ревизији као посебној ревизији, Врховни касациони суд је нашао да за овакво одлучивање нису испуњени услови из цитиране законске одредбе. Ово из разлога што тужиоци у ревизији нису навели постојање различитих судских одлука по истом правном питању од значаја за праксу, уколико постоје, нити су навели у чему се огледа разлика у ставовима, те нема потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Стога је одлучено као у ставу 1. изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11), измењеног чланом 15. Закона о изменама и допунама ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), као и члана 23. Закона о изменама и допунама ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.

Одредбом члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку измењена је одредба члана 403. став 2. и 3. ЗПП, тако што је у ставу 2., прописано да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбе у овој парници, поднете су 04.12.2009. године (тужиоци С.Б. и Ј.С.) и 19.01.2010. године (остали тужиоци), ради утврђења ништавости уговора и исплате. Побијани део правноснажне пресуде у односу на тужиљу С.П. износи 54.058,28 динара, у односу на тужиљу Љ.Ђ. износи 74.155,28 динара, у односу на Ш.И. 28.491,80 динара, у односу на С.С. 81.683,32 динара и у односу на С.Ј. 67.879,42 динара.

С обзиром да је побијани део правноснажне пресуде у овој парници за сваког од тужилаца испод граничног износа прописаног цитираном законском одредбом за дозвољеност ревизије у имовинско-правним споровима, то ревизија тужилаца у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, није дозвољена.

Тужиоци нису јединствени супарничари, те је вредност предмета спора цењена према вредности предмета спора за сваког од тужилаца појединачно.

Дозвољеност ревизије у овој парници није цењена у смислу одредбе члана 22. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, којом је измењена одредба члана 485. ЗПП, а којом је прописан цензус за дозвољеност ревизије у привредним споровима, будући да је Привредни суд у Зрењанину у конкретном случају поступао по атракцији надлежности, јер је над туженима отворен поступак стечаја, већ на основу члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.

Стога је на основу члана 413. ЗПП одлучено као у ставу 2. изреке.

Председник већа-судија

Бранко Станић,с.р.