Против правноснажне другостепене пресуде тужени су благовремено изјавили ревизију, побијајући је због погрешне примене материјалног права. Ревизија је изјављена на основу члана 403. ЗПП.

Одговор на ревизију поднео је тужилац и предложио да се ревизија одбије као неоснована. Трошкове ревизијског поступка је тражио и то у износу од 16.500,00 динара за састав одговора на ревизију, као и трошкове таксе на одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужених није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка из наведене законске одредбе.

Према утврђеном чињеничном стању, на предметној парцели ..., која је уписана у лист непокретности ... КО ... налазе се пословне зграде тужиоца и тужених: ''ВВ'' , ''ГГ'' и ''АА'' , и сви користе парцелу ... КО ... . Првотужени је купио стечајног дужника Акционарско друштво ''ГГ'' у стечају из ..., у уговору је наведено да су оснивачка права која се односе на предмет продаје наведене у прилогу 2. наведеног Уговора (извештај о процени вредности правног лица са пописним листовима и права допуне овог извештаја), као и да је најважнија имовина Акционарског друштва ''ГГ'' у стечају из ...: некретнине – интерна саобраћајница – бетонски плато површине 18036м² на парцели ... КО ..., ограда, расвета, хидрантска мрежа, рампа (у ½ идеалних делова) опреме, те потраживања по основу текућих парница.

Градска управа за урбанизам и стамбене послове Града ... решењем од 23.02.2009. године издала је употребну дозволу за интерну саобраћајницу и плато за паркирање теренских возила, чији је инвеститор Акционарско друштво ''ГГ'' из ... . У листу непокретности ... КО ... уписане су парцеле ..., ..., ... и ..., а уписано је да су све парцеле друштвена својина са правом коришћења тужиоца у уделу 1/1. Пре него што је Привредно друштво ''ГГ'' купљено као правно лице у стечају од стране ''ББ'' овде првотуженог, тужилац није имао проблем приступа парцели ..., кроз приступни пут – интерну саобраћајницу са Сентандрејског пута и ову интерну саобраћајницу несметано је користио до децембра 2012. године, када је првотужени купио у стечају Привредно друштво ''ГГ'', овде трећетуженог, и када је ДД, власник и директор тужених одлучио да возилима тужиоца не дозволи коришћење интерне саобраћајнице са Сентандрејског пута.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца са образложењем да тужилац има државину на делу катастарске парцеле на којој се налазе његови објекти и да исту остварује прилазом са Темеринског пута, те да би усвајањем тужбеног захтева тужени претрпели штету будући да тужени имају искључиву својину на саобраћајници која се налази на делу парцеле, чију предају у судржавину тражи тужилац.

Другостепени суд је правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и тужбени захтев усвојио.

Правилно тумачећи одредбу члана 70. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, којим је прописано да државину ствари има свако лице које непосредно врши фактичку власт на ствари, одредбу члана 72. став 1. истог Закона, којом је прописано да је државина законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је потребан за стицање својине и ако није прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења, одредбу члана 81. Закона о основама својинскоправних односа, којом је прописано да се независно од спора због сметања државине (члан 77), може тражити судска заштита државине по основу права на државину, другостепени суд је правилно закључио да се у конкретном случају ради о посебној врсти тужбе за заштиту државине по основу права на државину, те да је обавеза тужиоца била да докаже право на државину, али и чињеницу да се ствар налази у фактичкој власти туженог.

Утврђено је да је тужилац у државини, односно судржавини спорне парцеле од 1987. године, као и да од 1990. године, када је изграђена портирница и рампа користи улаз са Сентандрејског пута, те је правилан закључак другостепеног суда да ове чињенице пружају право тужиоцу да основано тражи судску заштиту по основу права на државину, као судржалац, односно предају у судржавину дела катастарске парцеле ... у дужини од 195м², с обзиром да су тужени онемогућили тужиоца у дотадашњем вршењу фактичке власти на ствари, односно коришћењу спорног дела парцеле. Правилан је и закључак другостепеног суда да право тужиоца на државину предметне парцеле произилази из права коришћења парцеле ... које је право тужиоца уписано у листу непокретности ... КО ..., па како су тужилац и тужени на целој кат. парцели ... судржаоци, обзиром да предметна парцела није физички подељена, правилан је закључак другостепеног суда да тужени не могу имати искључиву државину на парцели.

Правилан је и закључак другостепеног суда да чињеница да је предузеће ''ГГ'' уз сагласност тужиоца, као корисника парцеле, изградио интерну саобраћајницу, за коју је добио и употребну дозволу, а коју су тужилац и тужени као судржаоци заједно користили до децембра 2012. године, као и чињеница да тужилац има могућности прилаза својим објектима са Темеринског пута, не може утицати на право тужиоца да му се преда у судржавину део кат. парцеле ... у дужини од 190м² по основу права на државину. Ова чињеница, како правилно закључује и другостепени суд може бити од утицаја у поступку за уређење коришћења заједничке ствари кат. парцеле ... КО ..., а који поступак се води пред Привредним судом у Новом Саду.

С обзиром на утврђену чињеницу да је тужилац носилац права коришћења целе парцеле ... КО ... са уделом 1/1, правилан је и закључак другостепеног суда да би тужбени захтев тужиоца за предају заузетог дела парцеле у дужини од 190м² био основан и у смислу члана 37. Закона о основама својинскоправних односа.

Неосновани су наводи ревизије да се у конкретном случају не ради о спору за сметање државине, већ о својинском спору ради заштите сусвојине, а у смислу одредбе члана 43. Закона о основама својинскоправних односа.

Ово из разлога што је другостепени суд правилно закључио да се у конкретном случају ради о посебној врсти тужбе за заштиту права државине по основу права на државину, а о чему је дао ваљане разлоге, које прихвата и овај суд.

Тужилац и тужени су судржаоци неподељене парцеле, а то што је трећетужени изградио интерну саобраћајницу, не значи да је њен власник ни искључиви држалац. За изградњу саобраћајнице имао је дозволу тужиоца, те су неосновани наводи ревизије да тужилац као корисник земљишта тражи право да користи нешто што је у приватној својини тужених, будући да тужени у ревизији не оспоравају чињеницу да као власник објекта ''ГГ'' није уписан као власник земљишта.

Наводима ревизије да никада није постојала судржавина на спорној саобраћајници, оспорава се утврђено чињенично стање, а због чега се ревизија у смислу одредбе члана 407. став 2. ЗПП, не може изјавити.

Трошкови достављања одговора на ревизију нису били нужни за вођење ове парнице, те је захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка одбијен.

Са изложеног, а на основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић