Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца-противтуженог „FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA“ ДОО Вршац чији је пуномоћник Иван Николић, адвокат у ..., против туженог- противтужиоца „CONSULTING PROJECT BG“ ДОО Београд, Ул. ..., чији је пуномоћник Едвин Прелић, адвокат у ..., ради повраћаја менице по тужби и накнаде штете по противтужби, одлучујући о ревизији туженог-противтужиоца изјављеној против решења Привредног апелационог суда 1Пж 4668/19 од 21.11.2019. године, у седници већа одржаној 25. jуна 2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ ревизија туженог-противтужиоца изјављена против решења Привредног апелационог суда 1Пж 4688/19 од 21.11.2019. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви странака за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Привредни апелациони суд је донео решење 1Пж 4688/19 дана 21.11.2019. године којим је у I ставу изреке потврдио решење Привредног суда у Београду П 2838/2016 од 07.05.2019. године, којим је одбачен предлог туженог-противтужиоца за враћање у пређашње стање, као неблаговремен (у I ставу изреке) и одбачена је ревизија туженог-противтужиоца као неблаговремена (у II ставу изреке). Другим ставом изреке су одбијене жалбе туженог-противтужиоца и потврђена решења о принудној наплати судских такси.

Против другостепеног решења тужени-противтужилац је изјавио дозвољену и благовремену ревизију, којом побија решење садржано у I ставу изреке, којим је одбијена жалба туженог противтужиоца и потврђено решење Привредног суда у Београду 24П 2838/2016 од 07.05.2019. године у II ставу изреке, којим је одбачена ревизија туженог-противтужиоца као неблаговремена, због битних повреда одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Тужилац-противтужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење по одредби члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11… и 18/20, у даљем тексу: ЗПП), и налази да ревизија није основана.

Другостепено решење је донето без битних повреда одредаба парничног поступка на које ревизијски суд пази по службеној дужности, из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП. Тужени-противтужилац ревизијом указује на битне повреде одредаба парничног поступка у поступку пред другостепеним судом које се своде на повреде из члана 374. став. 2. тачка 12. ЗПП, које нису законом дозвољен ревизијски разлог. Даље истиче да му пресуда Привредног апелационог суда Пж 3475/17 од 19.12.2018. године, против које је изјавио ревизију која је одбачена као неблаговремена, никада није достављена, због погрешне примене одредаба парничног поступка о достављању правним лицима, конкретно члана 141. став 2. ЗПП, уместо одредбе члана 131. став 3. ЗПП, чиме му је ускраћено право да на законити начин буде обавештен о другостепеној пресуди и да улаже ванредне правне лекове. Надаље, ускраћено му је право да се изјасни на извештај поште који је суд узео у обзир у образложењу побијаног решења, оспорава да је обавештење остављено туженом-противтужиоцу и да по садржају испуњава услове из члана 141. став 4. ЗПП. Наведеним ревидент указује на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом (погрешно означавајући члан 361. став 1.).

Наводи ревизије о битним повредама одредаба парничног поступка не стоје.

Према разлозима првостепеног суда, туженом-противтужиоцу је достављена одлука Пж 3475/17 од 19.12.2018. године преко огласне табле, у смислу члана 141. ЗПП, дана 04.02.2019. године, од када је почео да тече рок за изјављивање ревизије. Тужени-противтужилац је ревизију могао да изјави до 06.03.2019., а ревизију је изјавио 19.3.2019. године. Наводе туженог-противтужиоца да је у време када је покушано достављање пресуде Пж 3475/17 од 19.12.2018. године на улазу у просторије туженог- противтужиоца било истакнуто решење о колективном годишњем одмору у периоду од 31.12.2018. године до 08.01.2019. године и да према томе достављање писмена у том периоду није било могуће, не сматра битним, већ да је туженом достава покушана дана 03.01.2019. године, а како није затечен на регистрованој адреси седишта, то му је у смислу члана 141. став 2. ЗПП остављено обавештење да писмено може да преузме у суду у року од 30 дана од дана покушаног достављања, након чега је писмено истакнуто на огласну таблу суда дана 03.01.2019. године, са које је скинуто дана 04.02.2019. године, чиме се достављање сматра извршеним, док је тужени по повратку са одмора 09.01.2019. године свакако био у могућности да се упозна са обавештењем поште. Из извештаја поште стоји да је обавештење убачено у поштанско сандуче.

Првостепени суд је, након увида у решење о колективном годишњем одмору од 27.12.2018. године, обавештења туженог од 27.12.2018. године и фотографије коју је тужени-противтужилац доставио, утврдио да је тужени-противтужилац користио годишњи одмор у периоду од 31.12.2018. године до 08.01.2019. године, за које време ниједна служба није радила, и да је исто било истакнуто испред улаза у просторије правног лица.

Другостепени суд је закључио на основу наведеног да је достављање извршено на законит начин.

Ревизијски суд прихвата закључак другостепеног суда за правилан. Одредбом члана 141. став 1. ЗПП одређено је да се и пресуда доставља лично странци, односно законском заступнику или пуномоћнику. Према ставу 2., ако се лице коме писмено мора лично да се достави не затекне тамо где достављање треба да се изврши, под условом да је адреса тачна, достављач ће да остави обавештење да писмено може да се преузме у суду у року од 30 дана од дана покушаног достављања. У том случају копија писмена се истиче и на огласној табли суда. По протеку рока из става 2., сматра се да је достављање извршено, што је прописано у ставу 3. истог члана. По одредби из става 4., обавештење садржи име и презиме лица коме је покушано достављање, својство у поступку, датум и час када је покушано достављање, адресу на којој је покушано достављање, назнаку да писмено може да преузме у суду у року од 30 дана, да ће копија писмена бити истакнута на огласној табли суда, као и да ће по протеку овог рока да се сматра да је достављање извршено. На описани начин је поступљено у конкретном случају. То произилази из садржине списа – извештаја поште и обавештења са потписом достављача.

Тужени-противтужилац сматра да се у односу на њега као правно лице достављање није могло извршити по наведеним одредбама, већ, како је то прописано у члану 141. став 5. ЗПП, искључиво по одредбама члана 131. ЗПП, конкретно да се са достављањем морало сачекати до протека годишњих одмора код туженог- противтужиоца, или писмено доставити путем законског заступника туженог- противтужиоца на регистрованој адреси његовог пребивалишта.

Наводи туженог-противтужиоца не стоје. Одредба члана 141. став 5. ЗПП не искључује примену одредаба из става 2.-4. истог члана у ситуацију када писмено које се има лично доставити треба доставити правним лицима. Према садржини члана 131. став 3. ЗПП, достављање правним лицима врши се предајом писмена у просторијама правног лица запосленом лицу у правном лицу, односно заступнику правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог пребивалишта. Наведена одредба не уређује достављање у ситуацији када се ни запослена лица у правном лицу, нити његов заступник, не затекну на адреси из јавног регистра, што је конкретно случај. Наведена одредба одређује коме и где се достављање може извршити за правно лице, па је то запосленом и заступнику правног лица на адреси из јавног регистра, или на адреси његовог пребивалишта. Одредба не значи императивно достављање заступнику правног лица на адресу његовог пребивалишта у ситуацији када нико од овлашћених за пријем писмена није затечен на адреси правног лица регистрованој у јавном регистру. Напротив, за случај да нико од овлашћених није затечен било на адреси правног лица регистрованој у јавном регистру, било на адреси пребивалишта заступника, примењују се одредбе из члана 141. став 2.-3. ЗПП, како је правилно првостепени суд и поступио.

У конкретној ситуацији, тужени-противтужилац паушално истиче да је достављање суд требало да покуша на адресу пребивалишта законског заступника туженог, а да не наводи која је то адреса, нити је у току поступка суду пријавио ту адресу, нити било коју другу адресу за пријем писмена, нити је према стању у јавном регистру привредних друштава код АПР уопште уписана адреса пребивалишта АА, директора туженог, нити било која друга адреса за пријем писмена, осим адресе седишта у Улици ... Београд-..., на којој је достава покушана. Обавеза је странке у поступку да обезбеди пријем судских писмена на адреси која је регистрована у јавном регистру, на радном месту у радно време, а не суда да се прилагођава годишњим одморима странке.

Даље, неосновано ревидент оспорава доказаност чињенице о остављању обавештења прописане садржине сагласно члану 141. став 2. и 4. ЗПП, јер се о томе чињенице управо доказују садржином доставнице и обавештења потписаног од достављача, сагласно члану 148. став 4. ЗПП. Садржину тих писмена цени суд, према стању у списима предмета. У конкретном случају произилази да туженом- противтужиоцу ни достављањем другостепене пресуде, ни провером достављања није повређено право на расправљање, нити право на изјављивање правног лика, те да нема битне повреде одредаб парничног поступка у смислу члана 374. став 1. ЗПП.

Стога, а како није спорно да је од извршеног достављања другостепене пресуде на утврђени начин до изјављивања ревизије туженог-противтужиоца протекао законом прописани рок за изјављивање ревизије, то ревизија туженог-противтужиоца није основана.

То су разлози одлуке као у изреци, по одредбама члана 414. ЗПП.

Одбијен је захтев туженог-противтужиоца за накнаду трошкова по ревизији јер са ревизијом није успео, сходно одредби члана 153. ЗПП, као и захтев тужиоца- противтуженог, чији трошкови састава одговора на ревизију нису били потребни за одлучивање о ревизији, у смислу члана 154. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић