.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 2038/2023
11.04.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Будућност пет“ ДОО Јагодина, чији је пуномоћник Алекса Илић, адвокат у ..., против туженог Стамбена заједница Даничићево број 50А, Крагујевац, чији је пуномоћник Златан Максимовић, адвокат у ..., ради дуга, вредност предмета спора 4.651,08 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 7163/22 од 27.07.2023. године, у седници већа одржаној дана 11.04.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 7163/22 од 27.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Крагујевцу П 275/22 од 02.08.2022. године, у ставу I изреке одбијен је приговор апсолутне ненадлежности суда. Ставом II изреке, тужени је обавезан да тужиоцу исплати износ од 4.651,08 динара са законском затезном каматом на износе и за периоде наведене у изреци првостепене пресуде. Ставом III изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 47.382,40 динара. Ставом IV изреке, укинуто је у целини решење о извршењу Привредног суда у Крагујевцу Иив 49/22 од 26.01.2022. године.
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 7163/22 од 27.07.2023. године, у ставу I изреке делимично је одбијена жалба туженог као неоснована и потврђена је пресуда Привредног суда у Крагујевцу П 275/22 од 02.08.2022. године у ставовима I и IV изреке пресуде. Ставом II изреке, првостепена пресуда делимично је преиначена у ставу II и у ставу III изреке и одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже на исплату износа од 4.651,08 динара са законском затезном каматом на износ од 3.276,90 динара од 21.03.2020. године до исплате и на износ од 1.374,18 динара од 21.09.2019. године до исплате, а тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 39.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију.
Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 10/23) и нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према одредби члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку недозвољена је ревизија ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3.) осим из члана 404. овог Закона.
Одредбом члана 487. став 1. ЗПП је прописано да су у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом члана 480. став 2. ЗПП је предвиђено да се у поступку у привредним споровима сходно примењују остале одредбе овог закона. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП је прописано да против другостепене одлуке у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.
Наведени спор, инициран предлогом за извршење од 25.01.2022. године, ради дуга, има карактер привредног спора у смислу члана 480. Закона о парничном поступку. Вредност предмета спора износи 4.651,08 динара.
Како вредност предмета спора у овом парничном поступку очигледно не прелази износ од 30.000,00 евра, следи да је спор мале вредности.
У овој врсти спора, ревизија није дозвољена. Законом прописана недозвољеност овог ванредног правног лека у овој врсти спора, искључује примену општег правила из члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, према коме је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака.
Како је другостепена одлука донета у парници о спору мале вредности у којој изјављивање овог правног лека није дозвољено, а тужилац се не позива на члан 404. истог закона, нити ревизијским наводима суштински предлаже да се о изјављеној ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, то је ревизијски суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у изреци ове одлуке, тако што је одбацио ревизију тужиоца, као недозвољену.
Председник већа - судија
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
