У поступку по ревизији тужиоца Врховни касациони суд је решењем Прев 95/2014 од 18.09.2014.године, вратио списе предмета П бр. 578/2013 Привредном суду у Београду, ради одлучивања о предлогу тужиоца од 08.05.2013.године за доношње допунске пресуде.

Допунском пресудом П бр. 578/2013 од 10.02.2015.године, усвојен је тужбени захтев, па је поништено решење о отказу уговора о раду туженог број 1014 од 16.04.2009.године на основу којег је тужиоцу престао радни однос дана 16.04.2009.године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу плати износ од 7.500,00 динара на име трошкова поступка.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж бр. 854/15 од 30.04.2015.године, у ставу првом изреке одбијена је као неоснована жалба туженог, па је потврђена допунска пресуда Привредног суда у Београду. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведене пресуде Привредног апелационог суда од 30.04.2015.године, није изјављена ревизија.

Врховни касациони суд је по ревизији тужиоца испитао побијану пресуду Привредног апелационог суда Пж бр. 4752/13 од 13.02.2014.године у границама прописаним одредбом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11), који се у конкретном случају примењује и одлучио да је ревизија тужиоца основана.

Основан је ревизијски навод да је побијана пресуда захваћена битном повредом ЗПП. Привредни апелациони суд је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. у вези са чланом 358. ЗПП јер је одлучивао о жалби против првостепене пресуде пре него што је првостепени суд донео попунску пресуду. Наиме, другостепени суд је побијаном пресудом потврдио првостепену пресуду, закључујући да је отказ уговора о раду тужиоцу био основан, мада је првостепени суд пропустио да одлучи и о захтеву тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду. Тужилац је сагласно захтеву за поништај решења о отказу уговора о раду као незаконитог, поставио и више тужбених захтева и то захтев за враћање на рад, накнаду штете због изгубљене зараде, уплату доприноса за обавезно социјално осигурање. Иако првостепеном пресудом Привредног суда у Београду П бр. 578/2013 од 10.04.2013.године није одлучено о основном захтеву тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду, на шта је указано предлогом за доношење допунске пресуде поднетом 08.05.2013.године, то Привредни апелациони суд о жалби против првостепене пресуде није могао одлучивати док се не донесе одлука о предлогу за допуну првостепене пресуде и не истекне рок за жалбу против ове одлуке сагласно члану 358. ЗПП. Преурањено одлучивање другостепеног суда о жалби довело је до контрадикторне ситуације, да је допунском пресудом првостепеног суда која је донета 10.02.2015.године и потврђена пресудом другостепеног суда од 30.04.2015.године правнсонажно усвојен тужбени захтев и поништено решење о отказу уговора о раду туженог на основу којег је тужиоцу престао радни однос дана 16.04.2009.године, док су побијаном пресудом другостепеног суда од 13.02.2014.године правноснажно одбијени тужбени захтеви тужиоца који су правна последица отказа уговора о раду, за који се у побијаној пресуди наводи да није био незаконит, док се у допунским пресудама првостепеној и другостепеној отказ уговора о раду тужиоцу карактерише као незаконит.

На основу изложеног Врховни касациони суд је укинуо ревизијом побијану другостепену пресуду, те ће у поновљеном поступку Привредни апелациони суд поново ценити правилност и законитост првостепене пресуде Привредног суда у Београду од 10.04.2013.године, а све имајући у виду да је допунским пресудама правноснажно усвојен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду туженог, те се одлучивање о правним последицама отказа не може заснивати на разлозима датим у побијаној пресуди.

На основу изложеног и члана 415. став 1. и 416. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Бранко Станић,с.р.