Решењем Привредног апелационог суда Пвж 21/20 од 23.01.2020. године одбијена је жалба предлагача као неоснована и потврђено наведено првостепено решење.

Против другостепеног решења предлагачи су изјавили благовремену ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку. Ревизију изјављују због погрешне примене материјалног права.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије изјављене на основу цитиране законске одредбе у вези са одредбом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, нити потреба за новим тумачењем права, разматрањем правних питања од општег интереса и правних питања у интересу равноправности грађана. Другостепеним решењем је правноснажно одлучено о предлогу да се закаже одржавање редовне скупштине акционарског друштва са одређеним дневним редом ближе опредељеним у петитуму захтева предлагача, као и да се наложи противнику предлагача да изврши позивање акционара и да стави на располагање материјале за такву седницу. Имајући у виду садржину предлога, начин одлучивања и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања, нити потреба за уједначавањем судске праксе. Поводом правног питања које се поставља у овом спору не постоји неуједначеност судске праксе. Побијане одлуке су у складу са правним схватањима и судском праксом ревизијског суда, због чега нема потребе за новим тумачењем права. Предлагачи у ревизији нису навели постојање различитих судских одлука у истој чињенично-правној ситуацији од значаја за праксу.

На основу изнетих разлога је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у првом ставу изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку у вези са одредбом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и нашао да ревизија предлагача од другог до осмог реда није дозвољена.

Одредбом члана 27. ст. 1. Закона о ванпарничном поступку у ванпарничном поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право против правноснажног решења другостепеног суда ревизија је дозвољена ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 420. ст. 1. и 2. Закона о парничном поступку(''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ревизија против таквог решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

У конкретном случају нижестепеним одлукама одлучено је о захтеву предлагача за заказивање седнице скупштине акционарског друштва у складу са чланом 339. Закона о привредним друштвима, а поступак се по таквом захтеву проводи према правилима ванпарничног поступка.

Одредбом члана 480. став 2. Закона прописано је да ако у одредбама ове главе није другачије прoписано у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона. Oдредбoм чл. 485 ЗПП привредним споровима ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правоснажне пресуде не прелази 100.000 евра по средем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Предлагачи су предлог у овом ванпарничном поступку поднели дана 30.06.2016. године. Предмет овог предлога односио се на одржавање редовне скупштине акционара. У току проведеног ванпарничног поступка није означена, нити утврђена вредност предмета спора. Према одредби члана 28. Закона о судским таксама ако се по одредебама члана 21. до 27. истог Закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан. Како је наведени износ испод прописаног ревизијског цензуса, ревизија предлагача је недозвољена.

Из наведених разлога је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа, судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић