.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 727/2024
24.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца „RIBBON-COMMERCE“ д.о.о. Крагујевац, чији је пуномоћник Јасмина Николић, адвокат у ..., против туженог „WIENER STADTISCHE OSIGURANJE“ а.д.о Београд, ради исплате, вредност предмета спора 419.174,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3168/22 од 21.03.2024. године, у седници већа одржаној дана 24.10.2024. године, донео je
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3168/22 од 21.03.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Крагујевцу П 642/21 од 19.01.2022. године, у ставу првом изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне иштете исплати износ од 407.923,74 динара са законском затезном каматом почев од 26.06.2021. године па до исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове вансудског поступка у износу од 11.250,00 динара са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до исплате. Ставим трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 107.466,96 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до коначне исплате.
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 3168/22 од 21.03.2024. године, преиначена је првостепена пресуда и пресуђено тако да се одбија тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете исплати износ од 407.923,74 динара са законском затезном каматом почев од 26.06.2021. године па до исплате, као и трошкове вансудског поступка у износу од 11.250,00 динара са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до исплате. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 23.983.00 динара.
Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију са позивом на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност ревизије у складу са одредбом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23 - др. закон), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. истог закона прописано је да у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.
Имајући у виду да се у складу са цитираном одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку, предметни спор сврстава у спорове мале вредности, Врховни суд је применом одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку закључио да ревизија није дозвољена.
Тужилац у ревизији није предложио да се о истој одлучује као изузетно дозвољеној у складу са одредбом члана 404. Закона о парничном поступку, из ког разлога ревизијски суд није испитивао испуњеност услова за одлучивање о ревизији из те законске одредбе. Без утицаја на дозвољеност ревизије је то што је првостепена пресуда преиначена одлуком другостепеног суда, имајући у виду да у споровима мале вредности ревизија није дозвољена на основу изричите законске одредбе, а због природе спора, па стога није могуће применити одредбу члана 403. став 2. тачка 2 Закона о парничном поступку на коју се ревидент позива.
Имајући у виду све напред наведено. Врховни суд је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, донео одлуку као у изреци.
Председник већа - судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
