Прзз 28/2012 - одлуке по захтеву за заштиту законитости

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 28/2012
23.11.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Стојана Јокића, чланова већа, са саветником суда Рајком Милијаш, записничарем, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ бр.165/12 од 18.06.2012. године, против правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда – Одељење у Нишу II-202 Прж бр.4446/2012 од 29.03.2012. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа одржаној дана 23.11.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

Захтев се УВАЖАВА, УКИДА пресуда Вишег прекршајног суда – Одељење у Нишу II-202 Прж бр.4446/2012 од 29.03.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Вишег прекршајног суда – Одељење у Нишу II-202 Прж бр.4446/2012 од 29.03.2012. године, преиначује се решење Прекршајног суда у Зајечару 6 Пр бр.236/11 од 14.11.2011. године тако што се окривљеном правном лицу Б. доо са седиштем у Б. досуђују трошкови прекршајног поступка у износу од 15.000,00 динара. Ставом првим изреке решења Прекршајног суда у Зајечару 6 Пр.бр.236/11 од 14.11.2011. године усваја се захтев окривљеног правног лица Б. доо са седиштем у Б., достављен преко адвоката Ј.Д.П., из Б. за исплату трошкова награде за састављање писмене одбране по предмету 6 Пр.бр.236/11 у износу од 6.000,00 динара. Другим ставом изреке наведеног решења одбија се захтев окривљеног правног лица за исплату преосталог износа до 16.875,00 динара, као неоснован.

Против правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу II-202 Прж бр.4446/2012 од 29.03.2012. године Републички јавни тужилац је подигao захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба пре-кршајног поступка у смислу чл. 234. ст. 1. тачка 15. и ст. 2. у вези чл. 130. ст. 2. тачка 7. и чл. 131. ст. 2. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да ни побијаном пресудом ни решењем прекршајног суда није одлучено о јединственом захтеву за накнаду трошкова који је у два наврата допуњаван и то, поднеском браниоца окривљених од 21.10.2011. године и жалбом изјављеном на решење прекршајног суда од 14.11.2011. године. О допуњеном захтеву од 21.10.2011.године је одлучено посебним решењем Прекршајног суда у Зајечару од 28.10.2011.године. Подносилац захтева сматра да су разлози наведени у побијаној пресуди противуречни изреци као и да нису наведени разлози о одлучним чињеницама у образложењу побијане пресуде. Трошкови настали у делу поступка одлучивања по жалби спадају у трошкове прекршајног поступка из чл. 130. ст. 2. тачка 7. Закона о прекршајима. Како су обе жалбе браниoца окривљених уважене, то су нужни трошкови браниоца за састав жалби основани и падају на терет суда у смислу чл. 131. ст. 2. Закона о прекршајима. Нејасан је и без наведених разлога став суда из побијане пресуде да трошкови браниоца окривљених за састав поднеска – захтева за накнаду трошкова нису основани јер је бранилац исте могао тражити у писменој одбрани обзиром да се исти нису могли потраживати у писменој одбрани окривљених на самом почетку прекршајног поступка. Предлаже да суд захтев за заштиту законитости уважи, укине побијану пресуду и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу чл. 266. Закона о прекршајима (''Сл. гласник РС'' бр. 101/2005, 116/2008, 111/2009), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Основано се, према оцени Врховног касационог суда, наводима захтева за заштиту законитости указује да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 15. и став 2. у вези члана 130. став 2. тачка 7. и члана 131. став 2. Закона о прекршајима. Ово стога јер се из списа предмета види да је Прекршајни суд у Зајечару одлучујући о захтеву браниоца окривљеног правног лица Б. доо из Б., за накнаду трошкова прекршајног поступка по предмету 6 Пр бр.236/11 решењем од 22.08.2011. године делимично усвојио захтев за износ од 6.000,00 динара а за преостали износ до 16.875,00 динара захтев одбио као неоснован. Одлучујући по жалби подносиоца захтева на наведено првостепено решење Виши прекршајни суд, Одељење у Нишу је пресудом од 26.09.2011. године укинуо првостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање. Подносилац захтева је поднеском од 21.10.2011. године допунио захтев за накнаду трошкова прекршајног поступка за састав жалбе. Посебним решењем првостепеног суда ова допуна захтева је одбијена као неоснована решењем од 28.10.2011. године. Прекршајни суд у Зајечару је у поновном поступку донео решење 14.11.2011. године по захтеву окривљеног правног лица за накнаду трошкова у судском поступку, на које је уложена жалба и тражени трошкови за састављање исте. Виши прекршајни суд, Одељење у Нишу пресудом од 29.03.2012. године преиначује решење Прекршајног суда у Зајечару  од 14.11.2011. године тако што окривљеном правном лицу Б. доо из Б. досуђује трошкове прекршајног поступка у износу од 15.000,00 динара.

Одредбама члана 130. став 2. тачка 7. Закона о прекршајима је прописано да су трошкови прекршајног поступка награда и нужни издаци браниоца.         

Одредбама члана 132. ст. 3. и 4. Закона о прекршајима је прописано да када у пресуди није одлучено о трошковима поступка, одлучиће се о томе накнадно, посебним решењем на које је дозвољена жалба. Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана од дана правноснажности одлуке. Одредбама члана 131. став 2. Закона о прекршајима је прописано да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен сноси суд, односно орган управе који је поступак водио.

Према оцени овог суда, Прекршајни суд у Зајечару је тиме што је одбио захтев браниоца окривљеног правног лица за накнаду трошкова у износу од 1.875,00 динара, опредељених за састав поднеска – захтева за накнаду трошкова, са образложењем да су прекршајни трошкови поступка издаци од покретања прекршајног поступка до доношења одлуке, битно повредио одредбе члана 130. став 2. тачка 7. у вези члана 131. став 2. и члана 132. ст. 3. и 4. Закона о прекршајима. Виши прекршајни суд, Одељење у Нишу је у том делу побијаном пресудом потврдио првостепено решење чиме је и сам учинио наведене битне повреде одредаба прекршајног поступка.

Пресуда Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу од 29.03.2012. године је донета и уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима јер су разлози наведени у образложењу побијане пресуде противуречни изреци а о одлучним чињеницама нису наведени разлози у образложењу. Ово стога јер је у образложењу побијане пресуде наведено да је за опредељени износ накнаде трошкова од 1.875,00 динара, на име састава поднeска – захтева за накнаду трошкова поступка правилно првостепеним решењем одбијен јер је бранилац окривљених могао у самој писаној одбрани да определи износ, чију накнаду тражи на име састава писане одбране, а за трошкове састављања жалби као разлоге неоснованости наводи да се трошкови на име састава жалбе не могу третирати као трошкови прекршајног поступка, због чега првостепени суд и није овлашћен да o истима одлучује, па је у овом делу одлука првостепеног суда правилна. Наведени разлози су противуречни и нејасни обзиром да се из списа предмета види да је о допуни захтева за накнаду трошкова прекршајног поступка од 21.10.2011. године за састав жалбе одлучено посебним решењем Прекршајног суда у Зајечару од 28.10.2011. године, а о трошковима састава жалбе на решење Прекршајног суда у Зајечару од 14.11.2011. године није одлучио Виши прекршајни суд, а о истима није ни могао да одлучује првостепени суд обзиром да је побијаном пресудом преиначено решење прекршајног суда због чега је наведено образложење нејасно и противуречно. У поновном поступку, Виши прекршајни суд је дужан да расправи питања на која му је указано овом пресудом сагласно члану 269. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 266. став 3. Закона о прекршајима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                           Председник већа - судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                Снежана Живковић,с.р.